Postoje fenomenalne vesti za ugroženog tigra: došlo je do povećanja broja tigrova u zapadnom šumskom kompleksu Tajlanda (VEFCOM) za 250% u periodu od 15 godina od 2007. do 2023.
Izvanredan uspeh Tajlanda, povećanje broja tigrova u VEFCOM-u sa oko 40 na više od 140, stoji u oštroj suprotnosti sa sudbinom tigra u drugim delovima jugoistočne Azije. Tigrovi su nestali sa Jave i Balija pre 21. veka, a iz Kambodže, Laosa i Vijetnama sredinom 2000-ih.
Na drugim mestima širom regiona, tigrovi su i dalje pod ogromnim pritiskom krivolovaca, kao i zbog gubitka njihovog šumskog staništa. Kao rezultat toga, tigrovi sada opstaju drugde u jugoistočnoj Aziji samo u malim ili izolovanim populacijama na Sumatri, poluostrvu Malezija i Mjanmaru.
Pornkamol Jornburom, direktor VCS Thailand-a, pripisuje ovu dobru vest naporima tajlandskog Odeljenja za nacionalne parkove, divlje životinje i zaštitu biljaka (DNP) koje je sprovelo visokokvalitetno patroliranje, izolujući tigrove i njihov plen od krivolova i uništavanja staništa.
„Vidimo veoma jake korelacije između boljeg sprovođenja zakona i oporavka tigrova“, rekao je Jornburom. „Pre ovoga, ilegalni lov i seča šuma bili su rasprostranjeni u VEFCOM-u, a tigrovi su bili na putu izumiranja. Ovde, kao i drugde u Aziji, dobra primena je kamen temeljac procesa oporavka tigrova.
Uporedo sa ogromnim naporima da se intenziviraju patrole protiv krivolova, VCS i tajlandska vlada su dve decenije radili na praćenju njegovih efekata – što je kritično za razumevanje da li je preokrenuo tok. Tim je započeo svoj rad 2004. godine, postavljajući stotine kamera za snimanje slika tigrova. Pošto svaki tigar ima jedinstven uzorak pruge, naučnici mogu da identifikuju svakog pojedinca i prate sudbine pojedinaca i trendove populacije kako se menjaju tokom vremena.
Somphot Duangchantrasiri, viši naučnik iz Tajlandskog DNP-a, vodio je ovaj rad, koji je objavljen u časopisu Globalna ekologija i očuvanje.
Rekao je: „Ova nova studija je odlična vest za tigrove na Tajlandu. Od početka, naš cilj je bio da uspostavimo statistički robustan sistem za praćenje kako bismo osigurali da imamo pouzdane informacije koje mogu tačno da prate napore oporavka. Verujemo da je ovo dobar primer kako da se uspostavi i održava snažan, nezavisan program praćenja koji donosi kredibilitet naporima za oporavak tigrova.“
Kao vrhunski grabežljivac VEFCOM-a, populacije tigrova su signal ukupnog zdravlja ekosistema, tako da je tim takođe pažljivo pratio šire efekte rigoroznog patroliranja. Dva prateća istraživačka rada dokumentuju dramatičan oporavak populacija plena, uključujući prve dokumentovane slučajeve bantenga, ugrožene vrste divljeg goveda, koja se pojavljuje u delovima šume gde nikada ranije nisu prijavljivani.
Apinia Saisamornin sa VCS i Univerziteta Kasetsart u Bangkoku, gde je specijalizovana za plen tigrova, rekla je: „Tigrovi ne mogu postojati u divljini bez zdravog obilja vrsta plena. Naša studija je pokazala udvostručenje broja oba sambara [velikog, losa- poput jelena] i banteng, ključni plen za tigrove u VEFCOM-u, bez oporavka plena, broj tigrova ne bi mogao narasti tako veliki.
Uzeti zajedno, rezultati govore priču o oporavku velikog ekosistema. Dale Mikuelle, viši stručnjak za zaštitu tigrova u VCS-u, rekao je: „Vest sa Tajlanda o povećanju broja tigrova od 250% tokom 15 godina je dokaz da se tigar može spasiti, ali je potrebna dugoročna posvećenost fokusiranim intervencijama. To nije desiti preko noći.
„Napori za oporavak nisu važni samo za tigrove – ove iste šume štite većinu kopnenog biodiverziteta Azije, pružaju usluge ekosistema milionima ljudi i ublažavaju uticaje klimatskih promena zadržavanjem zdravih šumskih ekosistema.“
