Međunarodni tim naučnika otkrio je dokaze o životnoj sredini o prvim eksperimentima u evoluciji složenog života na Zemlji.
Do sada su naučnici široko prihvatali da su se životinje prvi put pojavile na Zemlji pre 635 miliona godina.
Ali tim, predvođen Univerzitetom u Kardifu, otkrio je dokaze o mnogo ranijem ekosistemu u basenu Fransvil blizu Gabona na atlantskoj obali Centralne Afrike više od 1,5 milijardi godina ranije.
Njihova studija, predstavljena u časopisu Prekambrijska istraživanja, opisuje epizodu jedinstvene podvodne vulkanske aktivnosti nakon sudara dva kontinenta, što je stvorilo „laboratoriju“ bogatu hranljivim materijama za najranije eksperimente u složenoj biološkoj evoluciji. Rad je naslovljen „Hidrotermalna eutrofikacija morske vode pokrenula je lokalne makrobiološke eksperimente u paleoproterozojskom francuskom podbasenu od 2100 Ma”.
Dr Ernest Chi Fru, vodeći autor i čitalac na Školi za nauku o Zemlji i životnoj sredini Univerziteta u Kardifu, rekao je: „Smatra se da je dostupnost fosfora u životnoj sredini ključna komponenta u evoluciji života na Zemlji, posebno u prelazak sa jednostavnih jednoćelijskih organizama na složene organizme poput životinja i biljaka.
„Već znamo da je povećanje koncentracije fosfora u moru i kiseonika u morskoj vodi povezano sa epizodom biološke evolucije pre oko 635 miliona godina. Naša studija dodaje još jednu, mnogo raniju epizodu u zapisnik, pre 2,1 milijardu godina.“
Naučnici su naširoko raspravljali o validnosti velikih fosila makroorganizama iz ovog perioda, koji su najraniji te vrste u geološkim zapisima.
Ali tim predvođen Kardifom identifikovao je vezu između promene životne sredine i obogaćivanja hranljivim materijama pre njihovog pojavljivanja, što je moglo pokrenuti njihovu evoluciju.
Geohemijska analiza morskih sedimentnih stena deponovanih pre 2,1 milijardu godina baca novo svetlo na ovo sporno telo neobično velikih fosila u basenu Fransvil.
Dr Chi Fru je dodao: „Mislimo da su podvodni vulkani, koji su usledili nakon sudara i spajanja kratona Konga i Sao Franciska u jedno glavno telo, dodatno ograničili, pa čak i odsekli ovaj deo vode od globalnog okeana kako bi stvorili hranljivu materiju. -bogato plitko morsko unutrašnje more.
„Ovo je stvorilo lokalizovano okruženje u kojem je cijanobakterijska fotosinteza bila u izobilju tokom dužeg vremenskog perioda, što je dovelo do oksigenacije lokalne morske vode i stvaranja velikog resursa hrane.
„Ovo bi obezbedilo dovoljno energije da se podstakne povećanje veličine tela i složenije ponašanje uočeno kod primitivnih jednostavnih životnih oblika sličnih životinjama, kao što su oni pronađeni u fosilima iz ovog perioda.“
Međutim, ograničena priroda ove vodene mase, zajedno sa neprijateljskim uslovima koji su postojali izvan granica ovog okruženja milijardama godina kasnije, verovatno su sprečili ove zagonetne oblike života da zauzmu globalno uporište, kažu istraživači.
Njihova studija sugeriše da ova zapažanja mogu ukazivati na evoluciju složenog života na Zemlji u dva koraka.
Prvi korak je pratio prvi veliki porast sadržaja kiseonika u atmosferi pre 2,1 milijardu godina, a drugi korak je usledio nakon drugog porasta nivoa kiseonika u atmosferi oko 1,5 milijardi godina kasnije.
„Dok prvi pokušaj nije uspeo da se proširi, drugi je nastavio da stvori životinjski biodiverzitet kakav danas vidimo na Zemlji“, kaže on.
Tim radi na postavljanju boljih ograničenja na uslove životne sredine koji objašnjavaju pojavu ovih zagonetnih fosila.