Svetska zdravstvena organizacija najavila je u ponedeljak novi projekat za ubrzanje razvoja vakcina za infekcije ptičjim gripom u siromašnijim zemljama koristeći najsavremeniju RNK tehnologiju.
SZO je saopštila da će argentinski proizvođač Sinergium Biotech predvoditi napore i da je već započeo razvoj kandidatskih vakcina protiv H5N1.
Ptičiji grip H5N1 se prvi put pojavio 1996. godine, ali od 2020. godine dolazi do eksponencijalnog porasta epidemija kod ptica uporedo sa širenjem virusa na sisare, uključujući goveda na američkim farmama i nekoliko ljudi.
Ovo je izazvalo strahove da bi virus mogao izazvati buduću pandemiju.
Sinergium ima za cilj da uspostavi dokaz koncepta u pretkliničkim modelima za svoje kandidatske vakcine, saopštila je SZO.
Kada pretklinički podaci budu spremni, tehnologija, materijali i stručnost biće podeljeni sa mrežom proizvođača u siromašnijim zemljama, što će im omogućiti da ubrzaju sopstveni razvoj i proizvodnju.
Zdravstvena agencija UN saopštila je da će projekat biti implementiran kroz program transfera tehnologije mRNA koji je uspostavio sa Populom patenata lekova (MPP) koji podržava UN 2021. godine, na vrhuncu krize COVID-19.
Taj program je imao za cilj da pomogne zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su se tokom pandemije našle dramatično nedovoljno, da razviju i proizvode sopstvene vakcine koristeći mRNA.
Tehnologija nalaže telu da proizvodi jedinstveni protein koji stimuliše imuni odgovor, učeći ga da se brani od infekcije.
Brzo razvijene mRNA COVID vakcine su promenile igru tokom pandemije, ali su takođe razotkrile očiglednu globalnu nejednakost vakcina i zahteve za pravednijom distribucijom usred napora da se tehnologija koristi protiv drugih bolesti.
„Ova inicijativa je primer zašto je SZO uspostavila Program transfera tehnologije mRNA“, rekao je šef agencije Tedros Adhanom Gebrejesus u saopštenju.
Taj program, koji broji 15 proizvodnih partnera u zemljama u rasponu od Južne Afrike preko Ukrajine do Vijetnama, imao je za cilj „podsticanje većeg istraživanja, razvoja i proizvodnje u zemljama sa niskim i srednjim prihodima“, rekao je on.
Na taj način, „kada stigne sledeća pandemija, svet će biti bolje pripremljen za efikasniji i pravedniji odgovor“.
Virusi ptičjeg gripa su među onima za koje se smatra da nose potencijal da izazovu buduću pandemiju.
SZO je saopštila da postoji niz tradicionalnih vakcina protiv gripa koje su već licencirane za upotrebu u pandemiji koje bi potencijalno mogle biti prilagođene za borbu protiv H5N1 ako se počne širiti među ljudima.
Ali Martin Frid, koji vodi jedinicu za istraživanje vakcina SZO, rekao je da je fokusiranje na razvoj vakcina zasnovanih na mRNK posebno interesantno kada se želi uspostaviti održivi proizvodni kapacitet.
Prethodni napori da se podstakne proizvodnja vakcine protiv gripa u zemljama u razvoju često su posustajali, sa objektima koji su bili usko fokusirani na ubode protiv pandemije gripa zasnovane na jajima, nakon što je pretnja nestala i vlade su prestale da nabavljaju doze.
„Prednost mRNK je u tome što, u teoriji, možemo da napravimo vakcinu protiv virusa COVID-19, možemo da napravimo vakcine protiv H5N1, ali i mnoge druge vakcine i, što je još važnije, terapijske lekove“, rekao je Frid novinarima.
Ako potreba za vakcinama protiv H5N1 ili drugim ubodima nestane, umesto da se obustavi proizvodnja, „nadamo se da će svi partneri moći da proizvedu nešto drugo“, rekao je on.
On je rekao da je polovina proizvođača u programu već počela da instalira neophodnu opremu za razvoj i proizvodnju vakcina zasnovanih na mRNA, što znači da će moći da deluju mnogo brže ako se katastrofa ponovo dogodi.
