Istraživači sa Državnog univerziteta Oregon napravili su prvu naučnu potvrdu u Pjudžet Saundu o dve različite vrste ajkula, od kojih je jedna kritično ugrožena.
Prisustvo širokonosne sedmoškrgne ajkule i ugrožene ajkule čorbe u zvuku, južnom delu Sališ mora, može ukazivati na promene u onome što biolozi u laboratoriji Big Fish Lab OSU opisuju kao ekonomski, kulturno i ekološki vredan unutrašnji plovni put.
Sališ more odvaja severozapadni Vašington od ostrva Vankuver u Britanskoj Kolumbiji. Vodena površina od 6.500 kvadratnih milja proteže se u Vašington kao Puget Sound, a ajkule su uhvaćene blizu Olimpije blizu najjužnije tačke zvuka.
Tejlor Čepl, docent na Državnom koledžu za poljoprivredne nauke u Oregonu, i diplomirani studenti Džesika Šulte i Itan Personijus izveštavaju o dokumentaciji širokog nosa sedmoškrga i čorbe u radovima objavljenim u Frontiers in Marine Science.
Autori su sarađivali sa partnerima u Nacionalnoj službi za morsko ribarstvo NOAA i Odeljenju za ribu i divlje životinje Vašingtona kako bi potvrdili da širokonosi sedmoškrg, predator koji može da naraste do skoro 10 stopa, sada naseljava jako urbanizovani South Puget Sound.
„Razumevanje prisustva sedam škrga u ovom novom staništu je ključno za razumevanje mreža ishrane u moru Salish, i naglašava potrebu za kontinuiranim praćenjem i istraživanjem – uključujući njihov odnos sa drugim vrstama koje su zabrinute za očuvanje, kao što je losos“, rekao je Šulte, glavni autor na sevengill papiru.
Širokonosne sedmoškrgne ajkule—nazvane tako jer imaju dva škrga više od većine vrsta ajkula—jedu širok izbor plena: ribe (uključujući raže i druge ajkule), rakove i morske sisare. Žive u umerenim vodama širom sveta, a od zapadne obale Severne Amerike kreću se od južne Aljaske do Donje Kalifornije.
Pre 2021. godine, samo jedna ajkula sa sedam škrga je ikada bila potvrđena u moru Salish, u Point Robertsu u Vašingtonu, blizu kanadske granice. U avgustu 2021, međutim, anegdotski izveštaji su ukazivali da je nekoliko njih uhvaćeno u Južnom Pudžet Saundu.
Tokom 10 dana terenskog rada 2022. i 2023. godine, naučnici su uhvatili devet sedam škrga, više od 190 milja daleko od njihovog ranije dokumentovanog dometa. Osam od njih su bili mužjaci – najveći je bio nešto ispod 7 stopa – a ženka je bila oko 4 stope, 6 inča.
„Naše kontinuirano istraživanje ove vrste u vodama Oregona i Vašingtona omogućiće nam da bolje razumemo njenu ulogu u našim vrednim morskim ekosistemima“, rekao je Šulte.
Isto važi i za ajkulu za supu, rekao je Personijus, glavni autor tog dokumenta. To je najveća vrsta ajkule goniča, može biti velika i do 6 1/2 stopa i dobila je ime zbog upotrebe kao ključnog sastojka u supi od peraja ajkule.
„Supfin ajkule su nemilosrdno eksploatisane tokom 1930-ih i 1940-ih, uključujući i za njihovu jetru, koja je bogata vitaminom A“, rekao je Personijus. „Uprkos manjem pritisku na ribolov, ova vrsta nije uspela da se oporavi i trenutno se razmatra za federalnu zaštitu prema Zakonu o ugroženim vrstama.
Poput širokonosne sedmoškrgne ajkule, ajkula soupfin se nalazi u umerenim vodama širom sveta i vrhunski je grabežljivac u bilo kom ekosistemu koji nastanjuje, jedući glavonošce kao i razne ribe. Soupfin ajkule su poznate kao jaki plivači čije migracije mogu premašiti 1.000 milja.
U terenskom radu uporedo sa projektom Sevengill, naučnici su uhvatili jednu ajkulu, mužjaka koji je merio nešto više od 5 stopa.
„Sališ more je doživelo sveobuhvatne promene u obilju i sastavu vrsta zajedno sa industrijalizacijom i značajnom degradacijom staništa“, rekao je Personijus. „Pojava ajkula čorbe može biti rezultat klimatskih promena i promena u dostupnosti plena.
Nakon ekstremnog morskog toplotnog talasa 2014-15, poznatog kao „Mrlja“, objasnio je on, inćuni su se pojavili kao dominantna vrsta krmne ribe u moru Salish nakon što su tamo bili istorijski neuobičajeni. Supfin ajkule su poznati grabežljivci inćuna.
Diplomirani student Maddie Ingliš je koautor papira o ajkuli, zajedno sa naučnicima iz Službe za morsko ribarstvo NOAA i Odeljenja za ribu i divlje životinje u Vašingtonu. Istraživačka saradnica Aleksandra Mekinturf dala je doprinos studiji o sevengilu.
