Ceremonija otvaranja Letnjih olimpijskih igara u Parizu 2024. održana je po kiši, kršeći pravila, i ispunjena zvezdama i fantazijom duž reke Sene. Uprkos povremenim pljuskovima, sportisti su ostali entuzijastični dok su pokazivali otpornost grada vozeći se čamcima niz reku. Poremećaji u saobraćaju izazvani koordinisanim požarima na prugama za brze vozove i vremenski uslovi pokvarili su raspoloženje pre ceremonije.
Bez obzira na to, gomila duž obala i mostova Sene divila se olimpijskim timovima koji su paradirali u čamcima niz vodeni put. Nezabrinuti kišom, mnogi od stotina hiljada gledalaca stisnuli su se pod kišobrane i jakne dok je kiša jačala, dok su neki potražili sklonište, napuštajući svoja sedišta.
„Kiša ne može da nas spreči“, rekao je američka košarkaška zvezda Lebron Džejms. On i druga američka zastavonoša, teniserka Koko Gauf, obukli su providne plastične pončoe.
Kiša je stvorila neke bizarne scene: pijanista ukočenih usana svirao je dok su se male lokve formirale na njegovom klaviru. Brejkdenser je izvodio svoje pokrete na platformi natopljenoj kišom. Neki sportisti u šarenim košuljama u stilu Bermuda izgledali su obučeni za plažu, a ne za poplavu.
Kako se globalna publika uključila, Pariz je povukao sve tačke – bukvalno, sa spektakularnim olimpijskim lansiranjem koje je podiglo raspoloženje i radosnim francuskim plesačima kankana koji su se pojavili rano. U komičnom kratkom filmu prikazana je fudbalska ikona Zinedin Zidan. Usledile su perjanice francuskog plavog, belog i crvenog dima. Lejdi Gaga je pevala na francuskom, a plesači su tresli ružičaste pomponove od perja, dodajući osećaj kabarea onome što se očekivalo da će trajati više od tri sata.
Ceremonija je slavila žene, uključujući 10 zlatnih statua pionira koje se uzdižu sa džinovskih postolja duž reke. Među njima je bila i Olimpe de Gouges, koja je sačinila Deklaraciju o pravima žena i građana 1791. tokom Francuske revolucije. Vodila je kampanju za ukidanje ropstva i giljotinirana je 1793. godine.
Statue će biti ponuđene gradu nakon ceremonije. Igre u Parizu imaju za cilj da budu prve sa jednakim brojem učesnika i muškaraca.
Uz ambicioznu ceremoniju, ulozi su bili veliki za Francusku. Desetine šefova država i vlada bilo je u gradu, a svet je posmatrao kako se Pariz pretvara u ogromno pozorište na otvorenom. Duž Sene, kultni spomenici postali su pozornice za plesače, pevače i druge umetnike.
Obimna ceremonija omogućila je organizatorima više publike za prevoz, organizaciju i bezbednost nego što bi to bio slučaj da su sledili primer prethodnih olimpijskih gradova koji su otvarani stadionskim predstavama.
Međutim, kako je emisija počela, rastao je optimizam da bi Pariz – veran svom motu da bude nepotopiv – mogao da vidi da se njegova kocka isplati. Ovo uprkos vlažnom vremenu – nijedna druga ceremonija otvaranja Letnjih olimpijskih igara nije imala kišu od Helsinkija 1952. godine.
Organizatori iz Pariza rekli su da će 6.800 od 10.500 sportista prisustvovati pre nego što krenu na narednih 16 dana takmičenja.