Guverner Kalifornije Gevin Njusom naredio je državnim agencijama u četvrtak da počnu da uklanjaju kampove za beskućnike na državnom zemljištu u njegovoj najhrabrijoj akciji do sada nakon presude Vrhovnog suda koja dozvoljava gradovima da sprovode zabranu spavanja napolju u javnim prostorima.
Ova izvršna naredba nalaže državnim agencijama „da hitno krenu u rešavanje opasnih logora, uz podršku i pomoć pojedincima koji u njima žive“. Takođe daje smernice za gradove i okruge da urade isto, što na njih vrši pritisak, iako nisu pravno vezani za naredbu.
Kalifornija je dom za otprilike jednu trećinu beskućnika u zemlji, što je problem koji muči Njusoma otkako je preuzeo dužnost. Postoje hiljade šatora i improvizovanih skloništa širom države koji se nalaze pored autoputeva i pune parkinge i javne parkove.
Prema Njusomovom uputstvu, državne agencije – uključujući državne parkove i odeljenje za saobraćaj – bi morale da daju prioritet raščišćavanju kampova koji predstavljaju bezbednosne rizike, kao što su oni duž plovnih puteva. Zvaničnici treba da daju „razumno“ unapred obaveštenje beskućnicima, ponude da ih povežu sa lokalnim službama i pomognu u čuvanju njihovih stvari najmanje 60 dana. Lokalni gradovi i okrugi se pozivaju da usvoje slične protokole.
Prošlog meseca Vrhovni sud SAD je poništio presudu nižeg suda u kojoj se navodi da vlade ne mogu da primoraju ljude da napuste kampove ako nema slobodnih kreveta za sklonište. Slučaj je bio najznačajniji u vezi sa problemom koji je došao pred viši sud u poslednjih nekoliko decenija. Gradovi širom zemlje se bore sa politički komplikovanim zadatkom kako da se izbore sa sve većim brojem ljudi bez stalnog mesta za život i frustracijom javnosti zbog povezanih zdravstvenih i bezbednosnih pitanja.
Nevsomova administracija je napisala u prilog argumenata gradova da su prethodne presude, uključujući i onu koja je zabranila San Francisku da čisti logore, sprečile državu da reši kritični problem.
„Jednostavno više nema izgovora. Vreme je da svi urade svoj deo posla“, rekao je Njusom u saopštenju u četvrtak.
Njusomova odluka naišla je na pohvale nekih lokalnih izabranih zvaničnika i poslovnih grupa, koji su rekli da nemaju mogućnosti da se pozabave logorima za beskućnike pre presude Vrhovnog suda. Gradonačelnik San Franciska London Brid nedavno je rekao da će grad započeti „agresivnu“ kampanju za čišćenje logora širom grada u avgustu. Njena kancelarija je istakla da naredba guvernera ne utiče na rad grada.
„Pozdravljam naglasku guvernera Njusoma na hitnosti“, rekla je u saopštenju Ketrin Barger, članica nadzornog odbora okruga Los Anđeles. „On s pravom ističe da lokalna uprava ostaje na čelu uklanjanja logora za beskućnike. Gradovi imaju obavezu da razvijaju stambena i skloništa u tandemu sa uslugama podrške koje pruža Vlada okruga.”
Čak i republikanski poslanici, koji su u više navrata kritikovali Njusoma zbog njegovog rešavanja krize, okupljaju se iza naredbe u četvrtak.
„Beskućništvo je jedan od najvećih izazova sa kojima se danas suočavamo i imperativ je da preduzmemo brze, odlučne i efikasne mere da bismo ga rešili“, rekao je republikanski senator Rodžer Nilo u saopštenju. „Ova izvršna naredba je dobar korak, ali će zahtevati značajno praćenje kako bi se osigurala njena efikasnost.
Beskućnici i advokati kažu da je čišćenje okrutno i bacanje novca poreskih obveznika. Kažu da je odgovor više stanovanja, a ne rekonstrukcije.
„Samo na trenutak očistite autoput van rampe“, rekao je član Demokratske skupštine Aleks Li na društvenim mrežama. „Bez smislenih usluga i stanovanja, sve što treba da uradite jeste da upadnu nejednakost učinite manje vidljivom.
Dok Njusom ne može da naredi lokalnim vlastima da deluju, njegova administracija može da izvrši pritisak zadržavanjem novca za okruge i gradove. On je 2022. zapretio da će zadržati milijardu dolara za beskućnike od lokalnih vlasti zbog nedostatka napretka.
Njusom je rekao da je njegova administracija potrošila oko 24 milijarde dolara na čišćenje ulica i smeštaj ljudi, ali je priznao da je problem uporni. Nevsomova administracija se takođe nedavno našla na udaru kritika nakon što je državna revizija otkrila da država nije dosledno pratila da li je ogroman javni novac potrošen na ovo zaista poboljšao situaciju.
Ranije ove godine, Njusom je bacio svu svoju političku težinu iza glasačke mere kako bi dozvolio državi da pozajmi skoro 6,4 milijarde dolara za izgradnju 4.350 stambenih jedinica, što je prošlo sa malom maržom.
Naredba je stigla pošto su republikanci pojačali kritike potpredsednice Kamale Haris – bivšeg okružnog tužioca Kalifornije, državnog tužioca i senatora koja je upravo pokrenula svoju predsedničku kampanju. Haris je ušao u trku tokom vikenda nakon što je predsednik Džo Bajden najavio da neće tražiti reizbor.
I sam Njusom ima predsedničke ambicije, iako je rekao da se ne bi kandidovao protiv Harisa ili Bajdena. On je dugo bio glavni surogat Bajdenove kampanje.
Tajming izvršne naredbe je „radoznao“ s obzirom na nedavna dešavanja u predsedničkoj trci 2024, rekao je politički analitičar iz Kalifornije Brajan Sobel. On ipak sumnja da bi Njusomov potez imao veliki uticaj na Harisovu kampanju.
„Harisov problem nije u Kaliforniji, jer je Kalifornija gotova stvar“, rekao je on. „Tamo gde ona treba da se dobro snađe u ovakvim pitanjima su u zamahu.
Umesto toga, ova naredba je logičan korak za Njusoma, koji je sebe nazvao državnim „carem beskućnicima“, rekao je Vesli Hasi, profesor političkih nauka na Državnom univerzitetu Kalifornije u Sakramentu.
„Mislim da to nije toliko motivisano predsedničkom trkom, jer je to definitivno nešto do čega je Njusomu mnogo stalo“, rekao je Hasi. „Ako ćete to staviti u politički kontekst izbora, ovo neće magično rešiti problem.“
