Evropa je usred toplotnog talasa, i dok bi olimpijski sportisti u Parizu za Letnje igre 2024. mogli biti pošteđeni najgoreg, vreme će i dalje biti vruće.
Kako su globalne temperature porasle, veliki sportski događaji poput Olimpijskih igara i FIFA Svetskog prvenstva morali su da se prilagode visokim vrućinama i ekstremnim olujama kako bi sportisti i navijači bili bezbedni i omogućili da se igre nastave.
Organizatori Olimpijade su pomerili događaje poput maratona u rano jutro, pa čak i u hladnije gradove. FIFA, vodeće telo za svetski fudbal, pomerila je Svetsko prvenstvo za muškarce 2022. sa uobičajenog termina u junu na kraj novembra kako bi ono moglo da se održi u Kataru.
Rizici od vrućine i uticaj na životnu sredinu velikih sportskih događaja naveli su neke ljude da se zapitaju da li bi ti događaji uopšte trebalo da se održavaju. Ali kao neko ko proučava sportski menadžment i održivost u oblasti koju sam skovao „sportska ekologija“, verujem da radikalni pristup propušta prednosti, uključujući sposobnost Olimpijade da promoviše održive akcije u javnosti širom sveta.
Sport ima dobar razlog da brine o održivosti: klimatske promene mogu ugroziti zdravlje sportista i navijača, pa čak i dovesti u sumnju budućnost nekih sportova.
Zimski sportovi se suočavaju sa najvećim pretnjama klimatskih promena kako temperature rastu i padavine se menjaju, dramatično skraćujući sezone zimskih sportova u mnogim oblastima. Zimske igre u Pekingu su 2022. morale da veštački stvore sneg da bi uopšte moglo da ima ski staze. Međunarodni olimpijski komitet odložio je odluku o izboru gradova domaćina Zimskih igara 2030. godine i kasnije zbog neizvesnosti zimskih sportova.
Tokom leta, globalno zagrevanje podstiče ekstremne vrućine i oluje koje mogu uticati na kvalitet takmičenja i zdravlje sportista i gledalaca.
Glavne sportske federacije i lige, kao i Olimpijske igre, odgovorile su na rizike tako što su odlagale takmičenja na hladnije doba dana ili godine, sprovodeći pauze za vodu i nudeći više zamena igrača.
Organizatori Letnjih igara u Tokiju, održanih usred žestokog toplotnog talasa 2021. godine, preventivno su premestili maraton u Saporo, više od 500 milja severno od Tokija, kako bi sportisti mogli da trče po hladnijem vremenu. Takođe su odložili takmičenja tokom Igara kako bi izbegli ekstremne vrućine i preteranu kišu.
Svaki veliki događaj poput Olimpijskih igara može proizvesti ogromne emisije ugljenika kroz svoju izgradnju, transportne potrebe i korišćenje energije.
Taj uticaj i rizici koji stvara za sport i njihove sportiste su razlog zašto je održivost stub Olimpijske povelje od 1996. godine i fokus je njenog planiranja za budućnost. Olimpijske igre u Londonu su 2012. godine uvele novi međunarodni standard za sertifikaciju, ISO2012, koji daje smernice za svaki veliki događaj kako bi se doneo održiviji izbor, od izgradnje do ugostiteljstva.
Igre u Parizu 2024., od 26. jula do 11. avgusta, i Paraolimpijske igre, od 28. avgusta do 8. septembra, sertifikovane su po najnovijem standardu, a organizatori preduzimaju mnoge korake da smanje njihov uticaj na klimu.
Organizatori planiraju da napajaju rad događaja sa 100% obnovljivom energijom iz vetra i sunca. Oni koriste postojeće prostore kada je to moguće, izgradili su nove od niskougljeničnog betona i recikliranih materijala i doneli hiljade sedišta napravljenih od reciklirane plastike.
Sav nameštaj i privremene zgrade odobrene za Igre takođe moraju imati ugovorom zagarantovan drugi život, umesto da idu na deponiju. Sva mesta takmičenja su u javnom prevozu, što omogućava manje vozila na ulicama. Čak je i hrana usmerena na smanjenje emisija za 50% u poređenju sa prosečnim obrokom povećanjem upotrebe biljne hrane. Paraolimpijske igre će koristiti ista mesta i smeštaj u nedeljama koje slede.
Međutim, to ne znači da Olimpijske igre 2024. neće imati veliki ugljenični otisak, posebno zato što mnogi gledaoci i sportisti dolaze avionima. Ali organizatori imaju za cilj da emisije iz izgradnje i rada budu upola manje od onih na Igrama u Londonu i Riju 2012. i 2016. godine.
Olimpijske igre u Parizu su primer šta veliki sportski događaji mogu da urade da smanje svoj uticaj na životnu sredinu i promovišu rešenja održivosti globalnoj publici. Gledaoci će iskusiti održivost iz prve ruke, a organizatori će promovisati napore Igara za održivost.
Takve kampanje mogu uticati na svakodnevno ponašanje ljudi, pa čak i povećati njihovo zalaganje za održivost u njihovim matičnim zajednicama.
Predlozi da se smanje obim i veličina sportskih događaja ili čak eliminišu komercijalizovani sportovi, okončavajući sportove za gledaoce kakve poznajemo, zanemaruju sposobnost sporta da utiče i promeni ljudsko ponašanje.
Održivost je proces učenja iz prošlosti koji se stalno razvija za poboljšanje za budućnost.
Strategije Olimpijskih igara 2024., koje se oslanjaju na one koje su korišćene u prethodnim događajima, i ono što Pariz nauči u njihovom sprovođenju, takođe će pomoći u planiranju budućih događaja, uključujući Letnje igre 2028. u Los Anđelesu.
U suštini, Olimpijske igre, najveći sportski događaj na svetu, su svetski sajam sportske održivosti. Ističe šta je moguće za sportski događaj kroz saradnju sa međunarodnim korporacijama kako bi se smanjio njegov uticaj na životnu sredinu. I utiče na druge da slede njihov primer, bilo da su to drugi sportski događaji, lige i federacije ili gledaoci iz celog sveta.
