Prema dr Roopinder Sandhu, MD, MPH, atrijalna fibrilacija (Afib) je najčešći poremećaj srčanog ritma koji se sreće u kliničkoj praksi i vodeći uzrok moždanog udara kod starijih osoba. Sandhu, srčani elektrofiziolog i direktor Inicijative za kardiovaskularno zdravlje žena na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kalgariju, kaže da uprkos dostupnosti razređivača krvi koji su veoma efikasni i bezbedni za smanjenje rizika od moždanog udara, veliki nedostaci u isporuci i dalje postoje odgovarajući razređivači krvi, ostavljajući veliki deo pojedinaca u riziku od moždanog udara i drugih komplikacija.
Sandhu je vodio studiju koja istražuje da li bi uključivanje farmaceuta u zajednici u prepisivanje odgovarajućih razređivača krvi za osobe sa nedijagnostikovanim ili nedovoljno lečenim Afib moglo poboljšati prevenciju moždanog udara. Nalazi su objavljeni u časopisu JAMA Netvork Open.
„Ljudi posećuju svoje farmaceute do osam puta češće nego svoje lekare. Farmaceuti imaju dugoročne odnose od poverenja sa ljudima koji im dolaze po lekove i savete o lekovima koje uzimaju“, kaže Sandhu, prvi autor i glavni istraživač. „Takođe, pristup farmaceutu može biti lakši za mnoge ljude nego pristup porodičnom lekaru, posebno za ljude u udaljenim zajednicama.“
Istraživački tim je radio sa farmaceutima u 27 zajednica širom Alberte koji su posebno obučeni za Afib i prepisivanje razređivača krvi. Farmaceuti su regrutovali 80 pacijenata starijih od 65 godina sa jednim dodatnim faktorom rizika od moždanog udara kao što je dijabetes, visok krvni pritisak ili srčana insuficijencija, i poznatim, nelečenim Afib-om (bez razređivača krvi ili suboptimalna doza razređivača krvi), ili su izvršili skrining da bi se prethodno otkrili nedijagnostikovana Afib.
„Postavili smo stanice za zdravlje srca u apotekama učesnicama gde su ljudi mogli da provere svoj krvni pritisak i srčani ritam pomoću mobilnog elektrokardiograma (EKG), digitalnog alata koji omogućava očitavanje vašeg srčanog ritma. Očitavanja srčanog ritma su poslata dvojici kardiologa. za analizu“, kaže Miriam Fradette, koistraživač i farmaceut. „Kada su kardiolozi potvrdili nepravilan ritam, osoba je preko zdravstvenog sistema zakazana za drugi EKG i obavešten je njen lekar.
Učesnici studije su randomizirani u dve grupe; jedna grupa je identifikovana kao grupa za ranu intervenciju i nastavila je konsultacije sa farmaceutom, drugoj grupi je savetovano da razgovara sa svojim porodičnim lekarom. Nakon tri meseca, ako druga grupa nije posetila svog lekara, farmaceut je radio direktno sa njima i držao lekara u krugu. Obe grupe su praćene godinu dana.
„Nalazi pokazuju da je omogućavanje obučenim farmaceutima u zajednici da prepišu ovu grupu povećalo broj rizičnih pojedinaca koji uzimaju optimalne razređivače krvi za prevenciju moždanog udara za 34 procenta“, kaže Sandhu. „Znao sam da će postojati razlika između grupa, ali nisam znao koliko će ona biti velika. Ovaj model kolaborativne nege koji koristi stručnost farmaceuta mogao bi da ima dalekosežan uticaj u rešavanju velikog broja ljudi koji se ne leče ili se ne leče za Afib i koji su u riziku od moždanog udara, posebno pošto je nekoliko zemalja krenulo ka tome da farmaceut prepisuje samostalno ili kroz sporazume o saradnji.“
Sandhu dodaje da je važno da postoji infrastruktura gde farmaceuti mogu da vrše procene pacijenata; naručiti i interpretirati laboratorije; započeti, prilagoditi i pratiti terapiju lekovima; pristup elektronskim zdravstvenim kartonima; i rad u modelu saradnje sa lekarima.
„Rezultati ove studije nude inovativno rešenje za povećanje upotrebe antikoagulantne terapije zasnovane na dokazima za prevenciju moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom“, kaže dr Džef Hili, kardiolog i ko-istraživač. „Ova studija je kulminacija višegodišnje saradnje između Kanade koju je pokrenula Kanadska mreža za prevenciju moždanog udara (CSPIN).“
