Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva predstavio je u sredu u Rio de Žaneiru globalni savez protiv gladi i siromaštva, inicijativu koju je opisao kao jedan od glavnih prioriteta Brazila za trenutno predsedavanje Grupom 20 nacija.
„Glad nije nešto prirodno. Glad je nešto što zahteva političku odluku“, rekao je Lula tokom ministarskog sastanka za uspostavljanje globalnog saveza. Levičarski lider osudio je održavanje gladi širom sveta uprkos dovoljnoj proizvodnji.
Lula je nastojao da ojača podršku uoči formalnog uspostavljanja alijanse kasnije ove godine, kada će se svetski lideri okupiti u Rio de Žaneiru na samitu 18-19. novembra vodećih 20 bogatih zemalja u razvoju.
Alijansa ima za cilj da primeni mehanizam za mobilizaciju sredstava i znanja za podršku širenju politika i programa za borbu protiv nejednakosti i siromaštva, navodi se u saopštenju brazilske službe za štampu G20 u utorak. Njime će se upravljati iz sekretarijata koji se nalazi u sedištu Organizacije za hranu i poljoprivredu u Rimu i Braziliji do 2030. godine, a polovinu troškova pokriva Brazil, rekao je Lula u svom govoru.
Bivši sindikalac koji je vladao između 2003. i 2010. godine, Lula se vratio na mesto predsednika na treći, neuzastopni mandat 2023. godine nakon što je osujetio kandidaturu za reizbor bivšeg predsednika Jaira Bolsonara.
Lula, koji je rođen u siromašnoj porodici u severoistočnoj brazilskoj državi Pernambuko, dugo je pokušavao da se izbori sa glađu u zemlji i inostranstvu.
Pitanja bezbednosti hrane i siromaštvo prisutni su širom Brazila, od Amazona do velikih urbanih centara, što znači da zemlja može da unese stručnost u globalnu diskusiju, rekao je Marselo Kandido da Silva, profesor istorije na Univerzitetu u Sao Paulu i zamenik koordinatora međunarodni istraživački projekat protiv gladi.
Brazil je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika hrane, koji u inostranstvo šalje velike količine kukuruza, soje, kafe, šećera, govedine i piletine.
Zaustavljanje ekstremnog siromaštva i gladi do 2030. deo su ciljeva održivog razvoja UN, usvojenih 2015. godine, ali napredak zaostaje.
Oko 733 miliona ljudi suočilo se sa glađu u 2023. godini, što je ekvivalentno jednoj od jedanaest ljudi u svetu i jednoj od pet u Africi, prema godišnjem izveštaju o stanju bezbednosti hrane i ishrane u svetu, objavljenom u Riju u sredu.
Došlo je do oštrog porasta broja ljudi koji su se suočili sa umerenom ili ozbiljnom nesigurnošću hrane 2020. godine usred pandemije COVID-19, i od tada je broj ostao tvrdoglavo visok uprkos napretku u Latinskoj Americi i na Karibima, navodi se u saopštenju koje prati objavljivanje izveštaja.
„Budućnost bez gladi je moguća ako možemo da prikupimo resurse i političku volju potrebnu za ulaganje u dokazana dugoročna rešenja“, rekla je izvršna direktorka Svetskog programa za hranu Sindi Mekejn u saopštenju.
Osim što ističu glad i siromaštvo, brazilske diplomate koriste predsedavanje G20 da podstiču reformu institucija globalne uprave i zalažu se za održivu energetsku tranziciju.
Ti napori su deo Lulinog nastojanja da svoju naciju – i sebe – predstavi kao lidera za globalni jug.
Savez protiv gladi i siromaštva „omogućava Brazilu da se pozicionira kao lider jer dovodi pitanje drago najsiromašnijim zemljama sveta na forum gde one nisu predstavljene, G20“, rekao je Eduardo Melo, profesor međunarodnih odnosa na istraživački centar i univerzitet Fondacije Getulio Vargas.
Ali postoji nedostatak političke volje zbog tekućih sukoba u Ukrajini i Pojasu Gaze, rekao je Melo.
