Novo istraživanje Univerziteta Edith Covan (ECU) je korak bliže razumevanju zašto uvealni melanom, najsmrtonosniji oblik raka oka, ima tako visoku stopu metastaza.
Uvealni melanom je redak tip raka sa incidencom od 7,6 na milion odraslih u Australiji i predstavlja oko 5% svih melanoma. Pacijenti sa uvealnim melanomom imaju 50% šanse da bolest metastazira ili se proširi iz oka, obično u jetru, čak i nakon uspešnog lečenja tumora u oku.
Metastaze uvealnog melanoma mogu se razviti i do 20 godina nakon primarnog lečenja tumora, a medijan preživljavanja pacijenata nakon dijagnoze metastaza je između 5 i 18 meseci.
Istraživačica vicekancelara ECU, dr Vivijan Čua, primetila je da nakon dijagnoze bolesti u jetri, preživljavanje pacijenata je često kratko zbog nedostatka efikasnih opcija lečenja.
„Metastatski tumori slabo reaguju na mnoge opcije lečenja za koje se pokazalo da su efikasne kod drugih tipova raka, uključujući melanom kože. Nejasno je kako i zašto se uvealni melanom širi ili metastazira u jetru.
„Identifikovanje mehanizama koji pokreću metastaze uvealnog melanoma će verovatno otkriti strategije za sprečavanje širenja uvealnog melanoma ili razvoja metastatskog uvealnog melanoma, što je uzrok smrti pacijenata.“
Najnovije istraživanje dr. Chua fokusiralo se na promene u genu za protein 1 (BAP1) povezanom sa BRCA1. BAP1 gen je funkcionalno uključen u modulaciju karakteristika ćelija raka, posebno uvealnog melanoma. Rad je objavljen u časopisu Science Signaling.
Promene u genu BAP1 dovode do gubitka funkcije i ekspresije proteina BAP1 i povezane su sa povećanim rizikom od metastaza uvealnog melanoma i lošijim preživljavanjem pacijenata. Promene BAP1 su takođe prijavljene kod drugih tipova raka kao što su mezoteliom i holangiokarcinom.
„Međutim, uloga gubitka ili nedostatka BAP1 kod uvealnog melanoma ostaje nejasna“, rekao je dr Čua.
Dr Čua, koji se nedavno vratio u Australiju nakon osam godina na Univerzitetu Tomas Džeferson u Filadelfiji, konstruisao je ljudske kulture ćelija uvealnog melanoma koje imaju BAP1 deficit da ponovo pokažu BAP1, kako bi omogućio poređenje između BAP1 sa nedostatkom i BAP1- iskusne ćelije uvealnog melanoma.
„Otkrili smo da ćelije sa nedostatkom BAP1 sporo rastu, a to je povezano sa ćelijama koje pokazuju nisku aktivnost S6 proteina. Ovo je u skladu sa poznatom funkcijom S6 proteina da reguliše rast ćelija raka. Ove karakteristike su takođe povezane pri čemu ćelije sa nedostatkom BAP1 bolje preživljavaju u uslovima lišenim aminokiselina.
„Sve u svemu, otkrili smo ulogu nedostatka BAP1 u uvealnom melanomu“, rekao je dr Čua.
Ćelije raka zahtevaju mnogo hranljivih materija da bi preživele i rasle, ali tokom metastaza ili širenja, okolno okruženje, kao što je krvotok, često može biti lišeno hranljivih materija. Rezultati koje je identifikovao ovaj istraživač ECU-a sugerišu da ćelije uvealnog melanoma sa nedostatkom BAP1 mogu preživeti ili napredovati u uslovima koji su lišeni hranljivih materija, posebno aminokiselina, što im omogućava da se uspešno šire.
„Moje istraživanje sada ima za cilj da istraži koji mehanizmi podržavaju preživljavanje ćelija sa nedostatkom BAP1 pod deprivacijom aminokiselina i identifikuju ko-igrače S6. Očekujem da će rezultati ovih studija otkriti strategije za efikasno lečenje uvealnog melanoma ili sprečavanje razvoja metastatske bolesti, “ rekao je dr Čua.
