Zbirke prirodnjačkih muzeja su jedinstveni arhivi evolucije. Oni nam omogućavaju da pogledamo daleko u geološku prošlost. Školjke morskih puževa su posebno uobičajeni fosili i dobro su pogodni za rekonstrukciju klimatske istorije i nekadašnje morske distribucije.
Radna grupa koju predvodi Mathias Harzhauser (NHM Beč) fokusirala se na morske gastropode takozvanog Paratetisovog mora, koje je pokrivalo velike delove centralne i jugoistočne Evrope između 35 i 11 miliona godina. Paleontolozi su sada pratili istoriju ovog mora koristeći više od 800 vrsta fosilnih morskih puževa sa oko 100 lokacija i otkrili neočekivanu raznolikost.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Naučni izveštaji.
Kombinacija nekoliko faktora bila je odgovorna za neobično snažno povećanje biodiverziteta. Još pre 18 miliona godina, duboko more orijentisano na zapad-istok protezalo se od Švajcarske do Rusije. Raznolikost morskog života bila je uporediva sa onom današnjeg Sredozemnog mora.
Pre oko 16 miliona godina, pejzaž se dramatično promenio. Alpi su podignuti zanošenjem afričke ploče i presušilo se more alpskog prednjeg dela. Sada su Karpati počeli da izlaze iz mora kao ostrvski luk. U okviru ovog luka formirana su brojna mala ostrva.
Do pre 15 miliona godina, Centralna i Istočna Evropa su se konačno transformisale u suptropski arhipelag širok oko 1.000 kilometara, koji izdaleka podseća na današnje Karibe. Ovaj visoko strukturirani morski pejzaž favorizovao je biodiverzitet. Pored toga, miocenski klimatski optimum dostigao je vrhunac u ovo vreme.
Zbog globalnog zagrevanja, evropski pojas grebena proširio se na sever i sada je stigao do Ajzenštata. Sa grebenima su došle i mnoge specijalizovane vrste koje su živele kao paraziti na i u koralima. Koralni grebeni su obezbedili mnoge ekološke niše i delovali kao podsticaj raznolikosti.
Tektonika i globalna klima otvorili su jedinstveni prozor mogućnosti za procvat biodiverziteta. „U to vreme, Paratetis, marginalno more Evroazije u istoriji Zemlje, bilo je više nego dvostruko bogatije vrstama od današnjeg Mediterana, i čak je sadržalo više vrsta od današnjeg Crvenog mora.
„Danas je ovo žarište biodiverziteta miocena samo prevaziđeno tropskim diverzitetom oko Filipina“, kaže vođa studije prof. dr Harchauzer, direktor Geološko-paleontološkog odeljenja NHM Beča.
Koristeći stotine lokacija, paleontolozi su takođe mogli da traže geografske obrasce unutar nestalog mora. Ovo je otkrilo da je centar žarišta biodiverziteta na teritoriji današnje Rumunije. Ovde su se pojavile brojne nove vrste.
Međutim, podaci takođe dokumentuju kraj leta na velikoj visini. Moćni ledeni pokrivači počeli su da se gomilaju na Antarktiku pre 13,8 miliona godina. Globalnim zahlađenjem nestali su i grebeni srednje Evrope. Kolaps ekosistema doveo je do izumiranja dve trećine vrsta.
Pošto je mnogo vode sada bilo zarobljeno u ledu, nivo mora je pao za 50 metara širom sveta. Nekadašnji plići su sada rasparčali more i fauna je izgubila svoje veze.
„Lokalno ograničene vrste su se sada razvile u izolovanim okeanskim basenima, koji su zauzvrat bili polazna tačka za manja žarišta raznovrsnosti. Ali faza procvata je završena“, kaže dr Tomas A. Nojbauer iz Bavarske državne zbirke paleontologije i geologije u Minhenu, koji je bio odgovoran za statističke analize kao koautor studije.
Kada je pre 12,7 miliona godina more odvojeno od okeana gradnjom planina, suptropska raznolikost je zauvek nestala.
Analiza je omogućena obradom hiljada nalaza u zbirci Prirodnjačkog muzeja Beč, koje je radna grupa sukcesivno revidirala više od dve decenije i objavila u više od 20 monografija. Upravo je ovaj posao koji je oduzimao mnogo vremena obezbedio bazu podataka za analize koje su sada objavljene u časopisu Naučni izveštaji.
