Usred krize pretrpanosti zatvora, vlada Ujedinjenog Kraljevstva odlučila je da prevremeno pusti neke zatvorenike.
Ovo će svakako ublažiti pritisak na zatvore i zatvorsko osoblje (kojeg je drastično malo). Ali potrebno je odgovoriti na ključno pitanje: šta se dešava sa ljudima koji rano napuste zatvor?
Procenat odraslih koji ponovo počine krivično delo nakon izlaska iz zatvora u Engleskoj i Velsu je 37,4%. Ovo se povećava na 56,1% za osobe koje služe kratke zatvorske kazne.
Osobe koje su prijevremeno puštene i dalje su pod nadzorom probacionih službi nakon puštanja na slobodu. Kazne u zajednici, kao što je uslovna osuda, bolje su u smanjenju ponavljanja krivičnih dela nego kratke zatvorske kazne.
Ali probaciona služba je već pod velikim pritiskom zahvaljujući sopstvenoj strukturnoj reorganizaciji, promašajima visokog profila i krizi zapošljavanja i zadržavanja.
Nova šema prevremenog puštanja na slobodu dovešće do neizbežnog povećanja broja slučajeva uslovne kazne u narednim mesecima, što bi moglo da izazove prave probleme. Pokazalo se da veliki obim posla umanjuje kvalitet probnog nadzora, što otežava osoblju efikasan rad.
Kao što je probaciona inspekcija istakla, ljudi se često puštaju beskućnici, nezaposleni i nemaju odgovarajući pristup uslugama podrške u zajednici. Sve ovo povećava verovatnoću da će ljudi ponovo izvršiti prekršaj.
Šema prevremenog puštanja na slobodu koju je uvela prethodna vlada ranije ove godine, a koja je otpuštala ljude do 70 dana ranije, rezultirala je oslobađanjem oko 10.000 ljudi uz vrlo malo pripreme ili podrške. Mnogi su opozvani u roku od nekoliko dana nakon što su prekršili uslovnu kaznu.
Služba za uslovnu kaznu je odgovorila na povećanje potražnje koji je proizašao iz prošlih šema prevremenog puštanja na slobodu kroz „resetovanje uslovne kazne“. Prema ovom modelu, ljudi će biti nadgledani u zajednici do dve trećine vremena koje im je dodeljeno (sa nekim izuzecima).
Osim toga, od onih koji rade na uslovnoj kazni se traži da reaktivno upravljaju ljudima. To znači da će delovati samo na osnovu informacija koje dobiju – umesto da proaktivno podržavaju ljude i traže znakove da su u opasnosti da ponovo počine krivično delo.
Analiza akademika sugeriše da ovaj pristup nije potkrijepljen dokazima.
Vlada planira da proširi postojeće napore za zapošljavanje i obuku dodatnih 1.000 službenika za uslovnu kaznu ublažiće neke od ovih pritisaka. Međutim, biće potrebno nekoliko godina da se efekat oseti na terenu. Postoje i pozivi da se probaciona služba izmesti iz državne službe i da se organizuje više na lokalnom nivou.
Prenatrpani zatvori dovode do nereda, manje mogućnosti za zatvorenike da se uključe u produktivne aktivnosti i pripreme za puštanje na slobodu.
Vladina hitna mera će smanjiti prenaseljenost, ali je kratkoročno rešenje. U stvari, otvara zadnja vrata malo šire dok ne čini ništa da spreči ljude da uđu kroz prednja vrata. Odgovor na održiviju zatvorsku populaciju leži u sprečavanju ljudi da se vrate u sistem krivičnog pravosuđa.
Uzroci zločina i ponovnih prestupa—a samim tim i rešenja—su složeni. Znamo da ljudi koji problematično koriste alkohol i ilegalne droge više vole da se bave štetnim, kriminalizovanim ponašanjem. Stoga se pokazalo da pružanje lečenja od droga i alkohola smanjuje rizik od ponovnog prestupa.
Ljudi sa visokim nivoom kompulzivnog ponašanja i niskom samokontrolom imaju veće šanse da završe u sistemu krivičnog pravosuđa. Tretmani kao što je kognitivna bihejvioralna terapija mogu – u nekim okolnostima i kod određenih ljudi – smanjiti ponavljanje zločina.
Nezaposlenost, nisko obrazovanje i beskućništvo takođe mogu naterati ljude da počine zločin. Podrška ljudima da prevaziđu neke od ovih društvenih izazova takođe može pomoći.
Međutim, ovi pojedinačni pristupi neće biti efikasni ako se primenjuju izolovano. Na primer, ljudi koji koriste drogu i alkohol često to čine zbog traume iz prošlosti. Svaki tretman treba da podrži ljude holistički, pre nego što možemo očekivati da se oporave.
Društvene barijere kao što su siromaštvo i diskriminacija stoje na putu ljudima koji pokušavaju da nastave dalje, a nikakva kognitivna bihejvioralna terapija ih ne može prevazići. Kao takve, intervencije koje odgovaraju na višestruke potrebe ljudi imaju mnogo jaču bazu dokaza o tome šta radi na smanjenju ponavljanja krivičnih dela.
Istraživanja su pokazala da je veća vjerovatnoća da će ljudi koji mogu iskoristiti svoju agenciju prestati sa kriminalom. Jedan od načina da se ljudi podrže da to urade je da se obezbede mogućnosti za izgradnju društvenog kapitala (veze i mreže), kao i ljudskog kapitala (veština).
Obezbeđivanjem posla ili stabilne veze, ljudi mogu da veruju da imaju budućnost i da počnu da ih prihvataju i veruju im drugi. To onda može dovesti do poboljšanja samopoštovanja i njihovog osećaja identiteta. U tom smislu, ciljanje na ljude koji su motivisani da se promene (i rade na poboljšanju motivacije) takođe se pokazalo efikasnim. Uklanjanje nekih ljudi iz štetnog zatvorskog okruženja ranije nego što je planirano takođe može imati pozitivan efekat na njihov rizik od ponovnog krivičnog dela.
Ono što je najvažnije, za sve ovo je potrebno vreme i fleksibilnost: ostavljanje života u zločinu često uključuje neuspehe, i to treba uzeti u obzir u bilo kakvom odgovoru na ponovni zločin.
