Vežbanje pre spavanja je dugo smatrano nepoželjnim zbog nedovoljnog vremena za telo da se opusti pre odlaska na počinak. Međutim, najnovija istraživanja su otkrila da prekid uobičajene večernje rutine koja uključuje pasivno sedenje uz televiziju sa kratkim intervalima vežbi otpora može pozitivno uticati na dužinu sna.
Odrasli prosečno provode oko trećinu svog dana spavajući, a kvalitet i trajanje sna imaju značajan uticaj na opšte zdravlje. Nedostatak sna ili česte prekide tokom noći povezani su sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja i dijabetesa.
Fizička aktivnost tokom dana može biti od pomoći u poboljšanju sna, mada se intenzivna vežba neposredno pre spavanja trenutno ne preporučuje zbog mogućeg uticaja na ubrzanje srčanog ritma i povećanje telesne temperature, što može remetiti san.
Večernje sate mnogi provode sedeći kod kuće, često uz najobilniji obrok u toku dana ili večernju užinu. Tokom večeri, nivo insulina u organizmu (hormona koji reguliše nivo šećera u krvi) obično opada u poređenju sa jutarnjim časovima.
Kombinacija ovih faktora može rezultovati povećanim nivoom šećera u krvi, što dugoročno može negativno uticati na zdravlje osobe. Prethodna istraživanja su pokazala da prekidanje dužeg sedenja svakih 30 minuta sa kratkim vežbama otpora može smanjiti nivo šećera u krvi nakon obroka.
Iako trenutne smernice za spavanje obeshrabruju vežbanje pred spavanje, istraživači su želeli da istraže kako česti intervali laganih aktivnosti uveče mogu uticati na san. U njihovom najnovijem istraživanju, 30 odraslih je učestvovalo u dve laboratorijske sesije.
Tokom jedne sesije, učesnici su četiri sata neprekidno sedeli i gledali strimovan sadržaj, dok su tokom druge sesije, svakih 30 minuta izvodili tri minuta vežbi otpora sa telesnom težinom. Nakon ovih sesija, učesnici su otišli kući i nastavili sa svojim uobičajenim životnim aktivnostima, a njihov san je bio praćen pomoću zglobnog monitora.
Rezultati istraživanja su pokazali da kvalitet sna (meren kroz broj buđenja tokom noći i njihovu dužinu) nije bio značajno različit nakon dve različite sesije, ali su učesnici spavali skoro 30 minuta duže nakon sesije sa vežbama otpora.
Potrebno je dodatno istraživanje kako bi se identifikovali biološki mehanizmi koji su odgovorni za produženi san nakon večernjih vežbi. Bez obzira na razloge, ukoliko se pauze u aktivnostima pokažu kao efikasne u produženju sna, redovno ustajanje i kretanje u večernjim satima mogu imati pozitivne zdravstvene benefite.
Ovi rezultati doprinose tezi da bi trebalo ponovno razmotriti postojeće smernice za spavanje koje trenutno ne preporučuju večernje vežbanje. Buduća istraživanja trebalo bi da ispituju kako pauze u aktivnostima u stvarnom životu mogu uticati na san ljudi.
U ovom istraživanju su korištene jednostavne vežbe sa telesnom težinom koje ne zahtevaju posebnu opremu ili veliki prostor. Slične koristi mogu se postići i drugim vrstama vežbi, poput hodanja u mestu, penjanja stepenicama ili plesa u svojoj dnevnoj sobi. Ključno je redovno prekidati večernje sedenje sa malo fizičke aktivnosti kako bi se unapredio san i regulisao nivo šećera u krvi nakon obroka.