Tokom dvadesetog veka jedna od deset godina bila je sušna. Od početka ovog veka u istom periodu imamo čak pet sušnih godina, a stručnjaci upozoravaju da će do sredine stoleća svaka godina nositi taj rizik. Ratari u Srednjem Banatu itekako osećaju uticaj klimatskih promena. Kažu da im je iz godine u godinu sve teže da odneguju useve.
Poljoprivrednik Sava Nedeljkov iz Botoša proletos je kukuruz posejao na 130 hektara. Do pre samo nekoliko dana, kaže, biljke su lepo izgledale. Ipak, dug period sa visokim temperaturama i bez padavina uzima danak.
“Sejem rane hibride, ali ni oni ne mogu da izdrže ove ekstremne temperature. Kod nas je poslednjih godina loše to što u proleće imamo jako povoljne uslove i kukuruz ne formira koren da ide u dubinu za vlagu, već ga formira u oraničnom sloju koji se brzo osuši kada su visoke temperature. To je problem u julu i avgustu kada duži vremenski period nema padavina”, objašnjava Sava Nedeljkov, poljoprivrednik iz Botoša.
“Kod mene je već na 30 hektara sve suvo. Ne verujem da će prinos biti ni tona po hektaru. Do samo pre pet ili šest dana i tu se kukuruz jako lepo držao. Naš atar nije dobio kišu dugo. U drugim krajevima Srbije je možda drugačije. Na boljim zemljištima će i biti nešto prinosa, ali znatno manje nego što je to uobičajeno. Na zemljištu treće ili četvrte klase neće biti ništa. Klipovi su popadali, od tog kukuruza ne može ni silaža da se napravi”, dodaje naš sagvornik.
Iako u botoškom ataru ima mogućnosti za navodnjavanje, ovaj proizvođač kaže da se zalivanje kukuruza više ne isplati.
“Ne vredi navodnjavati kukuruz, jer mu je u poslednje vreme otkupna cena baš niska i onda ne mogu da se vrate ulaganja. Ne znamo ni šta da sejemo više zbog ovog vremena. Ja zalivam dosta parcela, ali na njima je povrće. Kad već ulažem, onda bar da to bude u nešto što će vratiti investiciju”, kaže Nedeljkov.
