Sredozemno more može da podseća na luksuzne odmore i ukusne obroke, od morskih plodova i beskrajnih peščanih plaža, ali ovo more sve više postaje zagađeno, piše CNN.
Više od 87 odsto Sredozemnog mora, koje se proteže od Atlantskog okeana do Afrike, Evrope i Azije, zagađeno je mikroplastikom i drugim zagađivačima, uključujući toksične metale i industrijske hemikalije, prema izveštaju Svetske fondacije za prirodu (WWF) iz jula 2024. godine, piše CNN .
Globalno gledano, navodi ovaj medij, zagađenje vode je povezano sa 1,4 miliona prevremenih smrti, što predstavlja problem za 150 miliona ljudi koji žive duž obale Sredozemnog mora, kao i za 270 miliona turista koji svake godine posećuju ove prostore.
Sredozemno more dodiruje 46.000 kilometara obale u 22 zemlje, koje imaju različite standarde i prakse u zaštiti životne sredine.
Egipat, koji doprinosi sa 0,25 miliona tona plastike koja završava u Sredozemnom moru, najveći je zagađivač prema grupi, piše CNN, zatim sledi Turska sa 0,11 miliona tona i Italija sa 0,04 miliona tona plastike u zagađenom moru – što čini deo 1,9 miliona plastičnih fragmenata po kvadratnom metru.
Medicinski stručnjaci, konsultovani za WWF izveštaj, kažu da ljudi mogu uneti mikroplastiku iz akvatičnih okruženja kroz konzumaciju morskih organizama i vode (kao i flaširane), prenosi ovaj medij.
„Preko 840 mikroplastika mogu se uneti godišnje iz konzumacije tri glavne komercijalne vrste ribe (morski bas i dva tipa skuše), [i] do 11 hiljada iz visoke konzumacije školjki (npr. dagnji, školjki itd.)“, navodi se u izveštaju, uz napomenu da je manje zagađenje prilikom konzumiranja škampa prenosi CNN.
„Ako uzmemo u obzir i izloženost iz vazduha i hrane koja ne dolazi iz akvatičnih okruženja, možemo uneti preko 100 hiljada mikroplastika svakog dana“,navodi se u tekstu.
U primorskom gradu Ostija, blizu Rima, Pjerluiđi Kapozi (Pierluigi Capozzi) posmatra more sa terase svog restorana Mediterraneo. „Možda pre 50 godina ljudi nisu znali ono što sada znamo o zagađenju i plastici“, kaže za CNN. „Ali ja vidim mlade ljude koji bez problema bacaju plastične boce u more, bacaju smeće po zemlji, cigarete, otpad.“
Ali vidi i svetlu tačku. Pre deset godina, svako jutro pesak ispred njegovog restorana na plaži bio je pokriven hemikalijama sa teretnih brodova koji prolaze plovnim rutama vidljivim sa obale. „Zahvaljujući boljoj regulaciji, ta hemijska zagađenja su sada nestala“, kaže on za ovaj medij.
Sredozemno more je jedan od glavnih rezervoara morske i obalne raznovrsnosti na svetu, prema Med si alajens (Med Sea Alliance), koja se zalaže za ribarsku industriju putem boljih praksi.
Oni kažu da teško zagađenje negativno utiče na bogatu floru i faunu mora. Iako pokriva samo 0,7 odsto svetske površine okeana, more ima 7,5 odsto svetske morske faune i 18 odsto svetske morske flore.
Ribarstvo je industrija vredna 4,6 milijardi evra u Sredozemlju, a zagađenje voda je jako uticalo na egzistenciju 180.000 ljudi koji se oslanjaju na ribolov za svoje živote, kaže WWF.
Program za životnu sredinu UN navodi da su ulovi u Sredozemnom moru pali za 34 odsto u poslednjih 50 godina, zbog prekomernog ribolova i prisustva plastike u vodi.
„Oko 730 tona plastičnog otpada dnevno završi u Sredozemnom moru“, kaže grupa, navodi ovaj medij. „Plastični otpad čini 95 do 100 odsto plivajućeg otpada u moru i 50 odsto otpada na morskom dnu. Po tonama, plastika može da prevaziđe količinu ribljih zaliha“, navodi se.
Studija Instituta za očuvanje morskog života Arhipelaga u Grčkoj iz 2023. godine istražila je 25 morskih životinja, uključujući osam delfina, dva mediteranska monahusa i 15 morskih kornjača, i pronašla mikroplastične zagađivače kod svih njih, piše CNN. „Posebno, između ostalih vrsta plastike, detektovano je ukupno 10.639 mikroplastičnih vlakana u gastrointestinalnom traktu mrtvih morskih sisavaca i kornjača“, navodi se.
Rafael Marfela (Raffaele Marfella), profesor naprednih nauka na Univerzitetu Vanviteli u Napulju, kaže da je zagađenje plastikom hitan globalni problem koji prevazilazi štetu po životnu sredinu, navodi ovaj medij.
Pozivajući se na nedavni članak u Nju Ingland Žurnal of Medisin (New England Journal of Medicine), ističe vezu između mikroplastika i nanoplastika poznatih kao MNP i određenih kardiovaskularnih bolesti, navodi ovaj medij. „Trenutna saznanja sugerišu da MNP mogu ući u krvotok putem ingestije ili inhalacije, izazivajući inflamaciju i oksidativni stres. Tokom vremena, hronična izloženost MNP može ubrzati napredovanje ateroskleroze i povećati verovatnoću kardiovaskularnih događaja“, piše u tekstu CNN-a.
Zagađenje plastikom se smatra „večnim“ zagađivačem, što znači da jednom kad krene agresivno da se širi, tu ostaje.
Posetilac plaže Frančesko Paceli (Francesco Pacelli) rekao je CNN-u da ga slama srce kada vidi ljude kako ostavljaju smeće i boce na obali vode.
„Veoma je važno održavati čistu plažu, voda je lepša“, kaže on. „Po mom mišljenju, to je vrlo važno, posebno za ribe, životinje sa svim tim plastičnim otpadom koji pluta unaokolo“, istakao je za ovaj medij.
Ako ljudi ne urade svoj deo da zaustave pošast vodnog zagađenja, san o mediteranskom odmoru uskoro bi mogao postati noćna mora.
