60-godišnji Nemac verovatno je sedma osoba koja je efikasno izlečena od HIV-a nakon transplantacije matičnih ćelija, objavili su u četvrtak lekari.
Bolna i rizična procedura je za ljude koji imaju i HIV i agresivnu leukemiju, tako da nije opcija za skoro sve od skoro 40 miliona ljudi koji žive sa smrtonosnim virusom širom sveta.
Nemac, koji je želeo da ostane anoniman, nazvan je „sledećim berlinskim pacijentom“.
Prvobitni pacijent iz Berlina, Timoti Rej Braun, bio je prva osoba koja je proglašena izlečenom od HIV-a još 2008. Braun je umro od raka 2020. godine.
Drugi čovek iz Berlina koji je postigao dugoročnu remisiju HIV-a najavljen je uoči 25. Međunarodne konferencije o SIDI koja se održava sledeće nedelje u nemačkom gradu Minhenu.
HIV mu je prvi put dijagnostikovan 2009. godine, navodi se u sažetku istraživanja koji je predstavljen na konferenciji.
Čovek je 2015. godine dobio transplantaciju koštane srži zbog leukemije. Postupak, koji ima 10 procenata rizika od smrti, u suštini zamenjuje imuni sistem osobe.
Zatim je prestao da uzima antiretrovirusne lekove – koji smanjuju količinu HIV-a u krvi – krajem 2018.
Skoro šest godina kasnije, čini se da nema ni HIV ni rak, rekli su medicinski istraživači.
Kristijan Gebler, doktor istraživač u berlinskoj univerzitetskoj bolnici Šarite koji leči pacijenta, rekao je za AFP da tim ne može biti „apsolutno siguran“ da je iskorenjen svaki poslednji trag HIV-a.
Ali „slučaj pacijenta veoma ukazuje na lek za HIV“, dodao je Gebler. „Oseća se dobro i sa entuzijazmom želi da doprinese našim istraživačkim naporima.
Predsednica Međunarodnog društva za AIDS Sharon Levin rekla je da istraživači oklevaju da koriste reč „lek“ jer nije jasno koliko dugo treba da prate takve slučajeve.
Ali više od pet godina u remisiji znači da bi čovek „bio blizu“ da se smatra izlečenim, rekla je ona na konferenciji za novinare.
Postoji važna razlika između slučaja muškarca i drugih pacijenata sa HIV-om koji su dostigli dugotrajnu remisiju, rekla je ona.
Svi osim jednog od ostalih pacijenata dobili su matične ćelije od donatora sa retkom mutacijom u kojoj je nedostajao deo njihovog gena CCR5, blokirajući HIV da uđe u ćelije njihovog tela.
Ti donatori su nasledili dve kopije mutiranog gena CCR5 – po jednu od svakog roditelja – što ih čini „u suštini imunim“ na HIV, rekao je Levin.
Ali novi pacijent iz Berlina je prvi koji je primio matične ćelije od donatora koji je nasledio samo jednu kopiju mutiranog gena.
Oko 15 odsto ljudi evropskog porekla ima jednu mutiranu kopiju, u poređenju sa jednim procentom za obe.
Istraživači se nadaju da najnoviji uspeh znači da će u budućnosti postojati mnogo veći potencijal donatora.
Novi slučaj takođe „obećava“ za širu potragu za lekom za HIV koji deluje za sve pacijente, rekao je Levin.
To je „zato što to sugeriše da zapravo ne morate da se otarasite svakog komada CCR5 da bi genska terapija funkcionisala“, dodala je ona.
Pacijent iz Ženeve, čiji je slučaj najavljen na prošlogodišnjoj konferenciji o sidi, drugi je izuzetak među sedmoro. Dobio je transplantaciju od donora bez ikakvih CCR5 mutacija – ali je ipak postigao dugoročnu remisiju.
Ovo je pokazalo da efikasnost postupka nije bila samo do CCR5 gena, rekao je Levin.
