Ljudi moraju da jedu u redovnim intervalima ili rizikuju da padnu u anksioznost ili depresiju, pokazalo je novo istraživanje osoblja avio-kompanije.
Čini se da odlaganje doručka ili večere povećava rizik osobe od razvoja poremećaja raspoloženja, izvještavaju istraživači.
Studija je takođe otkrila da ograničavanje obroka na 12-časovni „prozor za ishranu“ svakog dana pomaže u održavanju ujednačenog raspoloženja – dobra vest za ljude koji povremeno poste.
„Prozor za ishranu kraći od 12 sati može biti povezan sa smanjenom ozbiljnošću anksioznosti ili depresije“, zaključio je istraživački tim koji je predvodio Mi Ksiang, vanredni profesor sa Šangajskog univerziteta Jio Tong u Kini.
Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke od više od 22.600 članova posade avio-kompanije koji su učestvovali u tekućem zdravstvenom istraživanju zaposlenih u glavnim kineskim avio-kompanijama.
Tim je pratio kada su učesnici doručkovali i večerali i koliko je vremena prošlo između obroka.
Zatim su uporedili te podatke sa rezultatima članova posade na alatima za skrining anksioznosti i depresije.
Otkrili su da su ljudi koji rade u dnevnoj smeni odložili večeru posle 20 časova. imali su dvostruko veći rizik od depresije i 78% veći rizik od anksioznosti, u poređenju sa onim kada su jeli pre 20 časova, prema rezultatima objavljenim 17. jula u časopisu JAMA Netvork Open.
Slično tome, odlaganje doručka do 9 sati ujutru povećava rizik od depresije za 73%, a anksioznost za 79%, pokazuju rezultati.
Oni koji rade u noćnoj smeni ili u slobodnom danu takođe su imali povećan rizik od anksioznosti ili depresije povezane sa odloženim obrocima, otkrili su istraživači.
Veza između odloženih obroka i lošeg raspoloženja takođe je primećena kod ljudi čiji su obroci patili od jet lag-a, pokazuju rezultati. Svako kašnjenje je izazvalo povećan rizik od anksioznosti ili depresije.
„Otkrili smo da su ritmovi ishrane pojedinaca u ovoj profesiji varirali u zavisnosti od vremena letenja [rano jutro ili kasno uveče]“, napisali su istraživači. „Ovi nepravilni ritmovi ishrane bili su povezani sa većim izgledima anksioznosti i depresije.“
Međutim, ljudi koji su jeli sve svoje obroke u roku od 12 sati svakog dana imali su 16% smanjen rizik od anksioznosti i 19% manje šanse za depresiju, u poređenju sa ljudima koji su jeli ranije i kasnije u toku dana.
Istraživački tim je spekulisao da promene u vremenu obroka mogu uticati na ciklus spavanja i buđenja u telu, poznat i kao cirkadijalni ritam, izazivajući promene u metabolizmu koji bi na kraju mogli da utiču na raspoloženje.
Takođe su primetili da bi efekti odloženih obroka pronađenih u vazduhoplovnim posadama mogli biti još gori kod prosečnih ljudi.
„Kroz rigoroznu obuku i izgradnju otpornosti, pretpostavlja se da su posade avio-kompanija sposobnije da se bolje nose sa stresom i upravljaju hitnim slučajevima od prosečnih radnika“, napisali su istraživači u saopštenju Američkog udruženja psihijatara.
„Stoga, za tipičnog radnika u smenama, psihološke posledice… mogu biti teže“, zaključili su.
