Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se potvrđuje podrška Ukrajini u njenim nastojanjima za očuvanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta unutar međunarodno priznatih granica. Ukupno 495 poslanika podržalo je ovaj dokument, dok je 137 bilo protiv, a 47 uzdržano.
U dokumentu se ističe da Evropska unija ostaje posvećena pružanju političke, finansijske, ekonomske, humanitarne, vojne i diplomatske podrške Ukrajini kako bi se osigurala njena pobeda u sukobu. Rezolucijom se potvrđuje validnost prethodnih odluka Evropskog parlamenta od februara 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, delove Luganske i Donjecke oblasti, i započela agresiju na Ukrajinu.
Evropski političari su priznali pravo Ukrajine na samoodbranu i podržali hrabrost ukrajinskog naroda u suprotstavljanju ruskoj agresiji. Takođe, istaknuta je podrška EU i njenih država članica Ukrajini u borbi protiv ruske agresije, što uključuje značajna finansijska, humanitarna i vojna sredstva. EU planira izdvojiti dodatnih 21 milijardu evra do 2025. godine za vojnu pomoć Ukrajini, dok su NATO saveznici obećali 40 milijardi dolara vojne pomoći do 2025. godine.
Rezolucijom se osuđuje nekoordinisana poseta premijera Mađarske, Viktora Orbana, Rusiji i Kini, dok se istovremeno kritikuju postupci Mađarske u vezi sa blokiranjem pomoći Ukrajini. Evropski političari podržavaju napore Ukrajine za postizanje mira i osuđuju ruski rat protiv Ukrajine kao napad na Zapadne vrednosti.
Evropski parlament ponovo ističe predlog da države članice EU i NATO izdvajaju 0,25% nacionalnog BDP-a za vojnu podršku Ukrajini. Takođe, pozivaju se države članice da povećaju odbrambenu proizvodnju, snabdevaju Ukrajinu oružjem i municijom, te da ukinu ograničenja u upotrebi oružja od strane Ukrajine protiv ruskih vojnih ciljeva.
Rezolucija poziva na uspostavljanje specijalnog međunarodnog tribunala radi procesuiranja Rusije za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u Ukrajini. Takođe, podržava se korišćenje dobiti od ruske imovine u EU za vojnu podršku Ukrajini, kao i kredit od 50 milijardi dolara od strane zemalja G7.
Savet EU se poziva da nastavi i ojača politiku sankcija prema Rusiji i Belorusiji, kao i da preduzme mere za sprečavanje zaobilaženja tih sankcija. Evropski političari su pozvali Evropsku komisiju da pripremi dugoročni plan podrške Ukrajini u njenom oporavku, uzimajući u obzir aktivnosti u okviru Ukrajinskog fonda u budžetu EU za 2024-2027.
