Tokio će uzeti 520 milijardi jena (3,3 milijarde dolara) u kredit Kijevu koji se finansira sredstvima iz ruske imovine blokirane u okviru zapadnih sankcija, izvestila je u sredu novinska agencija Kjodo pozivajući se na diplomatske izvore.
Ova cifra predstavlja oko 6% ogromnog kredita dogovorenog od strane Grupe sedam natona tokom samita u Italiji u junu. Lideri G7 postigli su dogovor o korišćenju kamata iz zamrznutih ruskih fondova za finansiranje zajma od 50 milijardi dolara za pomoć Kijevu da kupi oružje i obnovi oštećenu infrastrukturu.
Kjodo je citirao diplomate da će japanske vlasti požuriti da finaliziraju neophodne korake za implementaciju svog dijela finansijske podrške do kraja tekuće godine.
Ministri finansija G7 i šefovi centralnih banaka navodno su spremni da odobre paket kredita, u kojem SAD i EU pozajmljuju po 20 milijardi dolara, a Japan, Velika Britanija i Kanada zajedno po 10 milijardi dolara, na sastanku G7 u Rio de Žaneiru kasnije ove godine. mesec dana.
Zapad je zamrznuo skoro 300 milijardi dolara imovine koja pripada Centralnoj banci Rusije ubrzo nakon eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. Većina blokiranih sredstava drži se u EU, prvenstveno u depozitarnoj i klirinškoj kući Euroclear sa sedištem u Belgiji.
Brisel je u maju odobrio plan za korišćenje neočekivanog profita od zamrznute imovine za podršku oporavku Ukrajine i vojnoj odbrani. Prema sporazumu, očekuje se da će 90% prihoda otići u fond za ukrajinsku vojnu pomoć koji vodi EU, dok će ostalih 10% biti dodeljeno za podršku Kijevu na druge načine.
Ranije ovog meseca, ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov rekao je da će Kijev iskoristiti novac za jačanje svojih odbrambenih sposobnosti i podršku proizvođačima, dodajući da će najveći deo novca otići na kupovinu municije i sistema protivvazdušne odbrane.
Moskva je osudila mere Zapada, ističući da vojna pomoć Kijevu samo produžava sukob. Rusija je takođe osudila zamrzavanje svoje imovine i upozorila da se ne prisluškuje, što vidi kao direktnu „krađu“.
Ranije ove godine, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi eksproprijacija ruskih suverenih fondova mogla da stvori opasan presedan i da postane „čvrsti ekser u kovčeg“ zapadnog ekonomskog sistema. On je naglasio da će Moskva neizbežno uzvratiti na takav potez pokretanjem pravnih postupaka protiv subjekata koji koriste njenu imovinu.
