Posle objavljivanja nacionalnog izveštaja o rezultatima poslednjeg ciklus PISA 2022 istraživanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je pripremio i izveštaje za škole učesnice, sa nizom korisnih informacija koje mogu da im posluže za budući rad.
Neke obrazovne ustanove su se javno pohvalile „izvanrednim rezultatima“ i „plasmanom u samom svetskom vrhu“, kao i više direktora gimnazija koji su takođe istakli da su postignuća njihovih đaka iznad međunarodnog, kao i proseka Srbije.
Ako se ima u vidu da je najveći broj učenika u trenutku sprovođenja PISA istraživanja (proleće 2022.) bio u prvom razredu srednje škole, pitanje je da li su ovakvim rezultatima doprineli nastavnici iz konkretnih srednjih škola ili je to isključivo efekat prethodnog obrazovanja.
„U PISA studiji se ne ispituje stepen u kojem je učenik ovladao propisanim, nacionalnim standardima postignuća koji su kroz ishode ugrađeni u planove i programe nastavnim planom i programom, nego da li ono što je naučio zna kako i kada da primeni. Sva pitanja koja se nalaze u PISA studiji procenjuju funkcionalna znanja i vezana su za realne situacije u kojima se učenik može naći, a ne za sadržaj određenih planova i programa i podrazumeva kumulativna iskustva tokom celog osnovnog obrazovanja. To znači da veliki deo ostvarenih rezultata jeste posledica prethodnog obrazovanja“, objašnjava Gordana Čaprić, nacionalna koordinatorka PISA 2022 istraživanja i zamenica direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ustanove koja realizuje ovu međunarodnu studiju.
Čaprić ističe da škole treba da sagledaju dobijene rezultate kao potencijal sa kojim raspolažu ili menadžerski rečeno kao „početni ljudski kapital“.
„Imajući to u vidu škole treba da razmatraju načine rada i programe podrške kako bi omogućile uslove da se taj potencijal maksimalno razvije. Ipak, ne treba zaboraviti i činjenicu da iako je većina učenika koja je testirana bila u prvom razredu i tek jedno polugođe u konkretnoj školi, u testiranju je učestvovalo i 15 odsto upisanih u drugom razredu. To znači da su u konkretnoj školi imali priliku da ostvare pedagoški doprinos“, pojašnjava Čaprić, piše Danas .
Kada se pogledaju naši nacionalni rezultati, uočava se da su đaci koji pohađaju gimnazije imali najviša postignuća, a u tim školama je najmanje funkcionalno nepismenih đaka.
Ipak, da li je korektno porediti naše najbolje đake sa prosekom OECD-a (prosek zemalja učesnica PISA studije) i reći „evo mi smo super“? Koliko bi se rezultati razlikovali kada bismo uporedili naše najuspešnije učenike sa najuspešnijim u svetu?
„Dobijeni rezultati pokazuju prosečno postignuće svih učenika koji su učestvovali bez obzira na program koji pohađaju i samo tako se mogu i porediti. Jednostavnije rečeno – prosečno postignuće učenika u Srbiji predstavlja 440 poena, koliko iznose na skalama matematičke pismenosti i čitalačke pismenosti, do 447 poena na skali naučne pismenosti. OECD prosek je bolji i iznosi između 32 i 38 poena u zavisnosti od domena. To su činjenice“, navodi Čaprić.
Ona podseća da su za naš obrazovni sistem obračunata i prosečna postignuća učenika po programskim oblastima, te da gimnazije u Srbiji u proseku postižu od 505 do 512 poena, u zavisnosti od domena.
„Prosečan čitalac intuitivno može doći do zaključka da je to odlično u odnosu na OECD prosek. Ipak to bi bila greška. Te rezultate ne možemo porediti sa OECD ili drugim zemljama jer ne znamo kakve su rezultate postigli učenici sličnog programa, u ovom slučaju gimnazije. Pošto nemamo takvih podataka, nemamo ni referentni okvir za poređenje. Zato je jedino ispravno porediti rezultate u našem sistemu. U stvari, najkorektnije bi bilo porediti u okviru istog programa. Tako na primer, ukoliko su rezultati neke gimnazije bolji u poređenju sa prosekom dobijenim za gimnazije, škola bi mogla reći „evo super smo“, ali tek nakon što bi sagledali koliko je to rezultat njihovog rada (takozvane dodate pedagoške vrednosti), a koliko drugih faktora, poput materijalnog i obrazovnog statusa roditelja koji mogu doprineti uspehu učenika nezavisno od rada u školi“, ističe Čaprić.
U našem nacionalnom izveštaju je ukazano da je socio-ekonomski status porodice taj koji presudno utiče na učenička postignuća.
Ako znamo da se deca iz dobrostojećih porodica praktično grupišu u određenim školama, postavlja se pitanje koliko onda na njihova postignuća utiče škola.
U nacionalnom izveštaju je, na primer, navedeno da razlike u postignuću u matematici između učenika koji pripadaju kategoriji socijalno „najugroženijih“ i kategoriji „najprivilegovanijih“ iznosi 81 poen.
Osim toga, tamo piše da postoje značajne razlike između učenika koji pripadaju različitim programima i da to doseže čak i 150 poena kada uporedimo postignuća učenika iz gimnazija i trogodišnjih stručnih škola.
„Analize koje smo vršili ukazuju da se različiti tipovi škola značajno razlikuju u pogledu socijalnog profila učenika, tako da je taj profil skoro najniži u srednjim trogodišnjim školama, zatim u srednjim četvorogodišnjim, dok je najviši u gimnazijama. Tako na primer, kada pogledamo listu škola u kojima se preko 50 odsto učenika nalazi u četvrtini „najprivilegovanijih“ đaka prema indeksu socio-ekonomsko-kulturalnog statusa, prvih 25 mesta su upravo gimnazije. U nekim gimnazijama taj procenat prelazi čak 80 odsto. S druge strane, prema istom indeksu, u 33 srednje škole širom Srbije ima čak 40 odsto učenika u kategoriji „najsiromašnijih“ i sve su srednje stručne škole iz različitih područja rada“, ističe Čaprić.
Mada je, dodaje, potvrđeno da socio-ekonomski status učenika korelira sa školskim uspehom, u nekim školama su učenici uprkos nepovoljnom položaju bili uspešni na PISA testu.
„Tako su neke škole ostvarile više od 50 poena u odnosu na rezultat koji je očekivan imajući u vidu socijalno-ekonomski status učenika. Među njima su, na primer, ETSŠ „Nikola Tesla“ u Kraljevu, Tehnička škola „Ivan Sarić“ u Subotici ili Tehnička škola u Čačku. Ima takvih primera i među gimnazijama, pa ovde možemo pomenuti Užičku gimnaziju“, ističe sagovornica.
Gordana Čaprić pojašnjava da su školski izveštaji u okviru PISA istraživanja nastali kao odgovor na nekoliko potreba koje su se pojavile u našem obrazovnom sistemu.
„Pre svega prilikom obuka školskih realizatora testiranja često su nam govorili da škole ulažu veliki trud u organizaciju i realizaciju PISA testiranja. Mada razumeju svrhu i važnost testiranja, veoma im nedostaje povratna informacija o uspešnosti njihovih učenika. Pored toga, standardi kvaliteta rada ustanova imaju poseban standard u okviru koga se vrednuje učešće u međunarodnim istraživanjima i škola želi da ima podatke kako bi znala kako da unapredi rad. Konačno, akcioni plan Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030 predviđa aktivnosti koje se odnose na jačanje kapaciteta škola za korišćenje rezultata međunarodnih istraživanja u postupcima samovrednovanja i izrade planova unapređivanja rada i stoga su školama potrebni rezultati“, kaže Čaprić.
Ona napominje da je PISA namenjena proceni efikasnosti sistema, ali da podaci dobijeni na nivou škole mogu da se koriste u procesu samovrednovanja, zahvaljujući slučajnom izboru učenika koji su reprezentativni predstavnici petnaestogodišnjaka u konkretnoj školi.
„Nije prvi put da škole dobijaju povratnu informaciju, ali je ovaj put ona dopunjena podacima koji školama zaista mogu da pomognu da unaprede svoj rad. Napomenuli smo školama da podaci treba da budu, pre svega, bazična informacija koja treba da posluži kao podstrek za produbljena ispitivanja i dodatne analize kvaliteta u pojedinim segmentima života i rada u školi“, ukazuje sagovornica.
Školski izveštaj je dostavljen školama koje su imale odgovarajuću veličinu uzorka koja obezbeđuje statističku relevantnost i u isto vreme obezbeđuje anonimnost učenika. On se sastoji iz tri segmenta u obimu od oko desetak stranica sa informacijama i slikovnim prikazima rezultata učenika.
Prvi segment se odnosi na veličinu školskog uzoraka i broj đaka koji su učestvovali, specifikovano prema polu i razredu koji pohađaju.
U drugom segmentu su data prosečna postignuća učenika konkretne škole u poređenju sa drugim programima, kao i prosečno postignuće učenika konkretne škole u domenima matematičke, čitalačke i naučne pismenosti. U ovom delu su prikazani i procenti đaka prema nivoima postignuća sa posebnom napomenom u vezi sa nivom dva koji predstavlja osnovnu funkcionalnu pismenost.
Treći segment se odnosi na odabrane pokazatelje iz upitnika za učenike.
Naime, pored testova kojima se procenjuju kompetencije učenika u tri PISA domena, učenici su popunjavali i upitnik kojim se ispituje njihovo iskustvo učenja i školskog života, blagostanje, relevantni stavovi i školske prakse.
Budući da je matematika bila glavni domen u PISA 2022, učenici su odgovarali na pitanja koja se tiču atmosfere na časovima matematike.
Pitanja su se odnosila na podršku učenicima, buci koja se dešava na časovima, korišćenju digitalnih resursa i slično.
U istoj studiji u okviru dodatnog domena ispitivano je kreativno mišljenje, a učenici su pitani o prilikama koje podstiču razvoj kreativnosti, poput odnosa i podrške nastavnika u razvoju kreativnosti, koliko škola podržava izražavanje novih ideja i slično. Učenici su takođe davali iskaze o nasilju u školi, a navedeni su procenti učenika koji su bili izloženi nasilju poput ismejavanja, izolacije, pretnji i drugo.
Na kraju, PISA 2022 ciklus je obeležen zatvaranjem škola usled KOVID-19 pandemije. U tom periodu nastavnici su na različite načine odgovorili na novi oblik izvođenja nastave.
Školama su dati procenti učenika koji smatraju da su njihovi nastavnici koristili određene prakse u nastavi, spremnost na samostalno učenje i pripremljenost učenika za samostalno učenje u slučaju da školska zgrada opet bude zatvorena na duži period u budućnosti.
„U ovom trećem segmentu izveštaja, navedeni procenti se odnose samo za konkretnu školu, a u nacionalnom izveštaju su dati podaci za celu populaciju učenika. Inače, Zavod je osim školskog izveštaja svim škola poslao i primerak nacionalnog izveštaja koji treba da im posluži kao orijentir u daljoj upotrebi školskih podataka.Škole su dobile obilje informacija iz različitih domena života i rada koje pre svega treba da posluže za pokretanje dodatnih provera u procesu samovrednovanja u delovima koji su posebno indikativni. Na osnovu tih podataka moguće je planirati unapređivanje rada, a posebno podršku učenicima u raznim domenima života i rada u školi“, ističe Gordana Čaprić.
