U godini velikih izbora koji će odrediti sudbine mnogih zemalja, kineska vladajuća Komunistička partija održava zatvorene sastanke na najvišem nivou u Pekingu kako bi utvrdila strategije za oživljavanje svoje usporavajuće ekonomije.
Državni mediji uporedili su ove sastanke, koji se završavaju u četvrtak, sa reformama započetim kasnih 1970-ih koje su kinesku ekonomiju otvorile za strane investicije i privatna preduzeća. Državni emiter CCTV je naveo da je dnevni red ovogodišnjih sastanaka proučavanje i odobravanje „svestranih reformi koje se produbljuju“.
Skoro pola veka nakon što je pokojni lider Deng Sjaoping pokrenuo uspon Kine kao proizvodne sile, partija udvostručuje plan lidera Si Đinpinga za razvoj fokusiran na tehnologiju i nacionalnu bezbednost. Ekonomisti kažu da je nejasno da li će to rešiti hronične probleme koji vuku ekonomiju, uključujući slabo tržište rada, ogromne dugove lokalne samouprave i produženi pad u industriji nekretnina.
Vlada je u ponedeljak izvestila da je privreda porasla 4,7% godišnje u poslednjem kvartalu, u odnosu na 5,3% u periodu januar-mart. Na kvartalnom nivou, rast je usporio na 0,7% sa 1,5%.
Prodaja nekretnina pala je za skoro 27% tokom godine do juna u odnosu na prethodnu godinu, a maloprodaja je porasla samo 2% u junu, što je najniži nivo od pandemije koronavirusa.
Uprkos programu „keš za nestašicu“ i drugim inicijativama pokrenutim ovog proleća da se ljudi podstaknu na zamenu starih automobila i uređaja, prodaja vozila je u junu pala za 6,2% u odnosu na prethodnu godinu, dok je prodaja uređaja i elektronike opala za 7,6%.
S obzirom na vitalnu ulogu koju stanovanje igra u bogatstvu domaćinstava, očekuje se da će maloprodaja ostati slaba bez fundamentalnog poboljšanja u sektoru nekretnina, kažu ekonomisti iz ANZ Research-a.
Narod Kine oprezno troši zbog gubitka posla, minimalne mreže socijalne zaštite, troškova obrazovanja i drugih rizika. Ekonomisti kažu da će bez fundamentalnih reformi koje omogućavaju radnicima da zadrže veći deo nacionalnog bogatstva, potražnja potrošača verovatno ostati prigušena.
Otkako je preuzeo vlast 2012. godine, Si Đinping nastojao je da ojača partijsku kontrolu nad poslovanjem i društvom, pokrenuvši suzbijanje korupcije, brzorastućeg tehnološkog sektora i prekomernog zaduživanja investitora nekretnina, promovišući viziju kineskog stila „visokog kvaliteta razvoja” uz velika ulaganja u naprednu tehnologiju i čistu energiju.
Inicijativa „Made in China 2025“ ima za cilj transformaciju zemlje u najvećeg proizvođača visokotehnološke robe. Kina sada proizvodi sopstvene avione, elektroniku i napredne kompjuterske čipove, što je primetila državna novinska agencija Sinhua hvaleći Si Đinpingovu ulogu kao reformatora.
Međutim, dvocifreni rast u proizvodnji električnih vozila i solarnih panela povećava zabrinutost da Kina preplavljuje strana tržišta proizvodima koji se ne mogu prodati kod kuće. U međuvremenu, izvoz je porastao skoro 9% u junu na godišnjem nivou.
Kina se suočava sa dugom lokalne vlade od čak 11 biliona dolara, a investitori očekuju poteze centralne vlade da pomogne u rešavanju problema. Istovremeno, favorizovane inicijative poput model grada Ksiong’an dobijaju dodatnu podršku dok drugi projekti posustaju.
Stranka pokušava da se suprotstavi smanjenju stranih investicija i poboljša poslovno okruženje, ali nastavlja da širi svoj uticaj na kompanije i finansijske institucije. Upadi vlasti u kancelarije stranih kompanija i hapšenja stranih poslovnih ljudi ostavili su oprez u pogledu rizika od kršenja propisa o nacionalnoj bezbednosti.
Ekonomisti predlažu smanjenje duga lokalnih vlada i povećanje potrošnje centralne vlade kako bi se podržao rast. Veće penzije i zdravstveno osiguranje bi oslobodile više prihoda za potrošnju i stvorile više radnih mesta. Međutim, ekonomski stimulansi su malo verovatni jer Si Đinping izbegava „dobroćarstvo“ koje podstiče lenjost.
Sve reforme koje proizilaze iz plenuma moraju biti u okviru Sijeve vizije budućnosti Kine kao svetske tehnološke sile koju predvodi Komunistička partija.
