Novo istraživanje s Univerziteta u Kembridžu i Bristolu otkrilo je da adolescenti u proseku unose oko dve trećine svojih dnevnih kalorija iz ultra-prerađene hrane (UPF). UPF predstavljaju prehrambene proizvode koji se proizvode od industrijskih supstanci i sadrže različite aditive poput konzervansa, zaslađivača, boja i aroma. Ova vrsta hrane obično karakteriše loš kvalitet ishrane, sa visokim nivoom dodatih šećera, zasićenih masti i natrijuma, dok je sadržaj vlakana, proteina i mikronutrijenata smanjen. Istraživači upozoravaju da UPF mogu biti ključni faktor u porastu bolesti poput gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i raka.
Studija je pokazala da je potrošnja UPF-a najviša među adolescentima iz siromašnih sredina, belih nacionalnosti i mlađih adolescenta. U istraživanju su analizirani podaci gotovo 3.000 adolescenata u Velikoj Britaniji između 2008/09 i 2018/19, gde je prosečno 66% energetskog unosa adolescentskih ispitanika poticalo od UPF tokom ovog desetogodišnjeg perioda.
Napredak u smanjenju unosa UPF-a pre pandemije može se pripisati povećanoj svesti o zdravstvenim problemima povezanim sa šećerom, vladinim kampanjama, taksama na šećer u drugim zemljama i reformulaciji slatkih napitaka radi smanjenja sadržaja šećera. Dr Ianaina Chavez-Ugalde, prvi autor studije, ističe da je potrebno razmotriti uticaj kućnog okruženja, marketinških strategija i uticaja vršnjaka na obrasce ishrane adolescenata.
Dr Esther van Sluijs i dr Zoi Toumpakari, takođe autori studije, naglašavaju da je potrošnja UPF-a kompleksnija od individualnih izbora, te da političari moraju uzeti u obzir ove nalaze kako bi kreirali efikasne politike za suzbijanje negativnih efekata konzumiranja ultra-prerađene hrane kod mladih i njihov uticaj na javno zdravlje.
