Kako globalna populacija stari, sve više nas se suočava sa zastrašujućim kognitivnim padom, lično ili kod naših voljenih. Svake godine u svetu ima preko 10 miliona novih slučajeva demencije. Međutim, nova studija sugeriše da do 13 odsto ljudi sa dijagnozom demencije u SAD može imati pogrešnu dijagnozu i umesto toga se bore sa stanjem koje se može lečiti.
„Zdravstveni radnici moraju biti upoznati sa ovim potencijalnim preklapanjem između demencije i hepatične encefalopatije, koja se može lečiti“, navodi hepatolog sa Univerziteta Virginia Commonwealth Jasmohan Bajaj.
Hepatična encefalopatija – kognitivno oštećenje uzrokovano otkazivanjem jetre – pogađa više od 40 procenata pacijenata sa uznapredovalom bolešću jetre (cirozom). Oštećenje mozga koje izaziva teško je razlikovati od demencije. Naša jetra reguliše nivoe većine hemikalija u našem telu, od njihovog filtriranja iz krvi do pomaganja varenju.
Osim dobro poznatih efekata alkohola koji oštećuju jetru, drugi rizici za jetru uključuju virus hepatitisa, visok holesterol, gojaznost i dijabetes, stres i starenje. Ali ako se uhvati dovoljno rano i uz pravi tretman, oštećenje naše jetre može se preokrenuti.
Mnogo toga se može ublažiti promenama u ishrani i ponašanju, a na vidiku je još više potencijalnih tretmana lekovima. U stvari, lečenje hepatične encefalopatije rešilo je kognitivna oštećenja kod najmanje dva pacijenta kojima je dijagnostikovana demencija.
„On je druga osoba!“ rekla je supruga jednog od pacijenata, napominjući da su se posle njegovog gubitka pamćenja, padova, drhtanja i halucinacija rešili. Nedavna studija na miševima sugeriše da čak i uticaji starenja na jetru mogu biti reverzibilni ako se uhvate dovoljno rano.
„Pokazali smo da starenje pogoršava nealkoholnu bolest jetre… i smanjenjem ovog uticaja možemo da preokrenemo štetu“, objašnjava hepatolog sa Univerziteta Duke Ana May. „Nikad nisi prestar da bi postao bolji.“
Ranije ove godine, Bajaj i njegove kolege pregledali su medicinske kartone 177.422 američka veterana kojima je dijagnostikovana demencija između 2009. i 2019. Nijednom od njih nije dijagnostikovana bolest jetre, ali je tim otkrio da je preko 10 procenata imalo visoke ocene fibroze 4 (FIB-4), indeks za merenje ožiljaka na jetri, što znači da je velika verovatnoća da imaju cirozu.
U svojoj novoj studiji, biostatističar sa Univerziteta Virginia Commonwealth, Scott Silvey, Bajaj i kolege ponovili su ovaj pregled sa 68.807 medicinskih kartona pacijenata iz nacionalne baze podataka koji nisu veterani, kako bi videli da li njihovi raniji rezultati odražavaju opštu američku populaciju. Na njihovo iznenađenje, čak je više pacijenata sa visokim FIB-4 rezultatima pronađeno u ovoj populaciji – skoro 13 procenata.
„Prevalencije i determinante visokog FIB-4 su upečatljive, uključujući veći procenat pacijenata koji nisu bili belci u grupi sa visokim FIB-4“, objašnjavaju Silvey i tim. „Iako nismo proučavali specifične faktore koji stoje iza ovih razlika, nedostatak pristupa terapiji ili medicinskoj nezi u nezi demencije i komorbiditetu mogao bi doprineti.“
Jednom kada naša jetra počne da kvari, ona opterećuje druga tkiva u našem telu, uključujući bubrege, pankreas, srce, kao i mozak. Zato ima smisla dati prioritet zdravlju jetre.
„Ova važna veza između demencije i zdravlja jetre naglašava važnost skrininga pacijenata za potencijalno lečive faktore koji doprinose kognitivnom padu“, zaključuje Bajaj.
Ovo istraživanje je objavljeno u The American Journal of Medicine.
