Grupa naučnika se nada da će njihovi rezultati istraživanja o tome kako šizofrenija nastaje i kako se razvija tokom vremena u mozgu utrti put za ciljane tretmane i bolju dijagnozu ozbiljnog mentalnog zdravlja.
U studiji objavljenoj u Science Advances, istraživači su rekli da su koristili novu metodu nazvanu „mapiranje epicentra“ za analizu skeniranja mozga 1.124 osobe sa šizofrenijom.
To je omogućilo istraživačima da identifikuju dva regiona mozga gde strukturne abnormalnosti kod ljudi sa šizofrenijom najverovatnije počinju: Brokino područje i frontoinsularni korteks. Ove oblasti upravljaju jezikom i emocionalnom obradom.
Istraživači su takođe otkrili, uprkos identifikovanju te dve zajedničke oblasti, bolest se takođe može razviti u drugim regionima mozga.
„Ovo nam govori da svako ko pati od ovog stanja ima jedinstvenu polaznu tačku koja može objasniti razlike u simptomima“, rekla je dr Lena Palanijapan, profesor psihijatrije na Univerzitetu Mekgil i jedan od vodećih autora studije.
„Ali postoji uobičajeni proces koji rezultira difuznijim, iako suptilnijim, promenama u strukturi mozga“, dodao je on. „Ovaj uvid daje važan trag za staro pitanje da li je šizofrenija jedna bolest ili više bolesti.“
Šizofrenija se može različito manifestovati kod pacijenata, zbog čega često nije jasno koje su opcije lečenja najbolje. Na primer, dok postoji nekoliko dostupnih tretmana za sprečavanje pogoršanja poteškoća povezanih sa psihozom, istraživači kažu da može biti teško znati koji pacijenti će imati koristi od različitih tretmana.
„Koristeći tehnike kao što je mapiranje epicentra, možemo da identifikujemo koji delovi mozga su najviše pogođeni, čak i pre nego što se pojave primetni simptomi. Ove informacije nam onda mogu pomoći da identifikujemo pacijente za koje je verovatno da će biti bolje sa specifičnim tretmanima“, rekao je Jianfeng Feng, Profesor Instituta za nauku i tehnologiju za inteligenciju inspirisanu mozgom (ISTBI) Univerziteta Fudan i računarske nauke na Univerzitetu Varvik, koji je vodio konzorcijum iza ovog rada.
Iako bi utvrđivanje moždanih abnormalnosti moglo da promeni tok lečenja, jedan od glavnih problema je to što svi sa psihozom ne dobijaju skeniranje mozga.
„Prikupljanje dobrog kvaliteta MRI podataka kao nusproizvoda rutinske zdravstvene nege za mentalne bolesti kao što je šizofrenija može nam pomoći da prevaziđemo pristrasnost selekcije u studijama neuroimadžinga. Primena ovoga će obezbediti jasne smernice za kliničku praksu“, rekao je Iuchao Jiang, postdoktorski istraživač iz Fudana Univerziteta, koji je zajedno sa dr Palanijapanom vodio ovaj rad.
Pacijenti sa psihozom često se suočavaju sa nezaposlenošću i socijalnom isključenošću zbog problema sa govorom i komunikacijom. Istraživači kažu da se nadaju da će njihova studija podstaći klinička ispitivanja koja koriste mapiranje epicentra kako bi bolje uskladili pacijente sa tretmanima, posebno onima koji su fokusirani na jezik i komunikaciju.
