Naučnici sa Univerziteta RMIT vodili su prvu u svetu studiju o uobičajenim aromama hrane koja bi mogla pomoći da se objasni zašto astronauti navode da obroci imaju blag ukus u svemiru i da se bore da jedu svoj normalan nutritivni unos.
Ovo istraživanje, koje je objavljeno u Međunarodnom časopisu za nauku o hrani i tehnologiju, ima šire implikacije za poboljšanje ishrane izolovanih ljudi, uključujući stanovnike staračkih domova, personalizovanjem aroma kako bi se poboljšao ukus njihove hrane.
Prethodna istraživanja su pokazala da aroma igra veliku ulogu u ukusu hrane.
Tim u ovoj studiji testirao je kako ljudi percipiraju ekstrakte vanile i badema i kako se eterično ulje limuna promenilo iz normalnog okruženja na Zemlji do zatvorenog okruženja Međunarodne svemirske stanice (ISS), koja je simulirana za učesnike sa naočarima za virtuelnu stvarnost.
Vodeći istraživač dr Džulija Lou sa Škole nauke rekla je da su arome vanile i badema bile intenzivnije u okruženju simuliranom na ISS, dok je miris limuna ostao nepromenjen.
Tim je otkrio da određena slatka hemikalija u aromama vanile i badema, nazvana benzaldehid, može da objasni promenu u percepciji, pored individualne osetljivosti na određeni miris.
„Veći osećaj usamljenosti i izolacije takođe može igrati ulogu, a postoje implikacije iz ove studije o tome kako izolovani ljudi mirišu i okuse hranu“, rekao je Lou.
Ovo je takođe prva studija koja uključuje veliki uzorak, sa 54 odrasle osobe, i obuhvata varijacije ličnog doživljaja aroma i ukusa u izolovanim okruženjima.
„Jedan od dugoročnih ciljeva istraživanja je da se napravi bolje prilagođena hrana za astronaute, kao i druge ljude koji se nalaze u izolovanim sredinama, kako bi se njihov nutritivni unos povećao na 100%“, rekao je Lov.
Ona je rekla da su njihovi nalazi da prostorna percepcija igra značajnu ulogu u tome kako ljudi osećaju mirise upotpunili rezultate drugih studija na temu iskustva ishrane astronauta u svemiru, uključujući i fenomen promene tečnosti.
Beztežinsko stanje dovodi do pomeranja tečnosti iz donjih u gornje delove tela, što stvara otok lica i začepljenost nosa što utiče na čulo mirisa i ukusa. Ovi simptomi obično počinju da nestaju u roku od nekoliko nedelja od dolaska na svemirsku stanicu.
„Astronauti još uvek ne uživaju u hrani čak i nakon što su efekti promene tečnosti nestali, što sugeriše da u tome postoji nešto više“, rekao je Lou.
Bivši instruktor astronauta i saradnik u istraživanju, vanredni profesor Gejl Ajls sa RMIT-a, rekla je da uprkos pažljivo osmišljenim planovima ishrane, astronauti nisu zadovoljavali svoje potrebe u ishrani, što je bilo opasno za dugoročne misije.
„Ono što ćemo videti u budućnosti sa misijama Artemis su mnogo duže misije, duge godinama, posebno kada idemo na Mars, tako da zaista moramo da razumemo probleme sa ishranom i hranom i kako posada reaguje na hranu. “, rekao je Iles iz Škole nauke.
„Neverovatna stvar sa ovom VR studijom je da zaista ide veoma daleko do simulacije iskustva boravka na svemirskoj stanici. I zaista menja način na koji mirišete stvari i kako osećate ukus stvari.“
Saradnik u istraživanju, vanredni profesor Jaiani Chandrapala, stručnjak za hemiju hrane sa RMIT-a, rekao je da je slatka aroma benzaldehida, uobičajenog hemijskog jedinjenja u vaniliji i bademu, odigrala veliku ulogu u promeni percepcije ljudi o aromi u svemirskoj simulaciji.
„U našoj studiji verujemo da je ova slatka aroma ta koja daje tu veoma intenzivnu aromu u okviru VR okruženja“, rekao je Chandrapala iz Škole nauke.
Lov je rekao da bi studija mogla imati implikacije na ljude koji žive u društveno izolovanim sredinama na Zemlji, a ne samo na svemirske putnike.
„Rezultati ove studije mogli bi da pomognu u personalizaciji ishrane ljudi u socijalno izolovanim situacijama, uključujući i staračke domove, i da poboljšaju njihov unos u ishrani“, rekao je Lou.
Dr. naučnica Grace Loke iz RMIT-a je prvi autor rada, koji je takođe uključivao međunarodne ukuse i mirise iz Holandije.
