Sedam od deset španskih domaćinstava redovno baca hranu, prema nedavnoj studiji Instituta za nauku o životnoj sredini i tehnologiju na Universitat Autonoma de Barcelona (ICTA-UAB). Ova studija analizira količinu hrane koju odbace porodice, posebno one sa decom, i povezuje ovo ozbiljno društveno pitanje sa socioekonomskim karakteristikama porodične jedinice.
Rezultati, objavljeni u časopisu Granice u ishrani, pokazuju da porodice sa malom decom i tinejdžerima rasipaju najviše hrane, dok porodice sa samohranim roditeljem i one sa odraslom decom najmanje rasipaju.
Na osnovu ankete u 800 španskih domaćinstava, studija je pokazala da se najviše rasipaju kvarljivi prehrambeni proizvodi poput povrća (80%), voća (78%) i proizvoda na bazi žitarica (63%), a zatim mlečnih proizvoda (25 %), koji se češće odbacuju u domovima sa malom decom. Proizvodi životinjskog porekla kao što su meso, riba i jaja, zajedno sa prethodno kuvanim proizvodima, najmanje se rasipaju.
Kvarenje hrane je glavni uzrok rasipanja hrane, prvenstveno zbog neadekvatnog upravljanja hranom, što dovodi do čestih malih količina otpada i prekomerne kupovine kvarljivih stvari koje završavaju u smeću pre nego što se konzumiraju.
Tipičan profil kupca je žena (70% slučajeva), mlađa od 54 godine (79%), koja radi puno ili skraćeno radno vreme (78%) i troši u proseku 537 evra mesečno na hranu. Polovina porodica kupuje u supermarketima i hipermarketima, a dva od tri domaćinstva odlaze u kupovinu nedeljno, dopunjenu manjim kupovinama tokom cele nedelje.
Što se tiče ponašanja u potrošnji hrane, 66% porodica navodi da svakodnevno konzumiraju sveže proizvode kod kuće, dok skoro sve porodice konzumiraju životinjske proizvode više od četiri dana u nedelji. Međutim, 84% porodica priznaje da ne kuva svaki dan.
Tip domaćinstva i starost kupca su drugi ključni faktori u analizi ovog fenomena. Domaćinstva sa malom decom češće rasipaju hranu, verovatno zbog poteškoća da zadovolje svoje potrebe u ishrani i adekvatno upravljaju količinama i porcijama hrane.
Da bi se smanjila količina hrane koja završava u smeću, istraživači ističu potrebu da se planiraju odlasci u kupovinu i da se napravi lista za kupovinu pre odlaska na pijacu ili supermarket. Rezultati pokazuju da to radi 70% porodica.
„Detaljno planiranje obroka, provera hrane koju već imamo kod kuće, pravljenje spiskova za kupovinu, zamrzavanje hrane da bi se produžio rok trajanja i prenamena ostataka omogućavaju manje otpada“, kaže Pietro Tonini, istraživač ICTA-UAB i glavni autor studije.
Domaćinstva koja su prijavila da hranu kupuju u malim prodavnicama i opštinskim pijacama obično rasipaju manje hrane od onih koji kupuju u supermarketima ili hipermarketima. Određene vrste pakovanja, popusti i ubedljiv marketing sa ponudama kao što je 3-za-2 u velikim prodavnicama dovode do prekomerne kupovine.
„Prisustvo ultra prerađene hrane u supermarketima, kao što su nezdrave grickalice, smrznute pice, aromatizovani sladoledi i jogurti, izaziva nepotrebne kupovine“, dodaje Tonini.
Da bi rešili ovo pitanje, istraživači pozivaju na obrazovne javne politike usmerene na porodice koje se zalažu za smanjenje otpada, kao što su kampanje podizanja svesti u školama o društvenom i ekološkom uticaju, i promocija zdravih navika i ishrane zasnovane na lokalnim i sezonskim proizvodima.
Pored promovisanja dobrih praksi kao što je prenamena ostataka, Pietro Tonini ističe da neki alati i onlajn aplikacije pomažu u upravljanju listom hrane koja se najčešće konzumira i efikasnijem planiranju kupovine. „Uključivanje dece u planiranje obroka i pripremu hrane takođe može imati pozitivan uticaj“, primećuje on.
Još jedna korisna javna politika u borbi protiv rasipanja hrane bila bi podsticanje prodaje rasutih proizvoda, uz implementaciju odvojenog sakupljanja organskog otpada u naseljima sa visokim procentom domaćinstava sa decom kako bi se poboljšalo upravljanje otpadom i smanjile emisije gasova staklene bašte.
