Naučnici sa Univerziteta Notingem Trent, Univerziteta u Notingemu, Univerziteta Stenford i Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu su kroz detaljnu studiju pratili evoluciju supermasivnih crnih rupa unazad 12 milijardi godina, otkrivajući ključne faktore koji su doprineli njihovom rastu.
Supermasivne crne rupe, čija se masa može meriti milionima do milijardama puta masom Sunca, obitavaju u centrima galaksija, uključujući i našu Mlečnu stazu.
Istraživanje je pokazalo da supermasivne crne rupe rastu primarno na dva načina: akrecijom gasa iz svojih galaksija i spajanjem sa drugim crnim rupama prilikom sudara galaksija.
Koristeći podatke prikupljene tokom više od 20 godina sa rendgenskih teleskopa poput Chandra, KSMM-Nevton i eROSITA, istraživači su mogli da analiziraju rendgenske zrake koje emituju supermasivne crne rupe dok troše gas. Ovi podaci su omogućili procenu brzine rasta crnih rupa, koja je povezana sa masom zvezda u galaksiji domaćinu.
Superkompjuterske simulacije su takođe bile ključne u predviđanju učestalosti spajanja galaksija i crnih rupa kroz kosmičku istoriju, pružajući uvid u evoluciju univerzuma.
Studija je otkrila da su supermasivne crne rupe brže rasle u ranijim fazama univerzuma, kada je bilo više gasa dostupnog za akreciju. Kako je svemir stario i gas se iscrpljivao, rast crnih rupa se usporio. Pre oko 8 milijardi godina, broj supermasivnih crnih rupa se stabilizovao.
Ovo istraživanje je ključno za razumevanje formiranja i razvoja supermasivnih crnih rupa u univerzumu, otvarajući put za dalja otkrića u astronomiji i kosmologiji.
