Globalni nivoi vakcinacije dece su zastali, ostavljajući milione više dece nevakcinisanim ili nedovoljno vakcinisanim nego pre pandemije, saopštile su u ponedeljak UN, upozoravajući na opasne nedostatke u obuhvatu koji omogućavaju izbijanje bolesti poput morbila.
U 2023. godini, 84 odsto dece, ili 108 miliona, primilo je tri doze vakcine protiv difterije, tetanusa i pertusisa (DTP), pri čemu je treća doza služila kao ključni marker za globalnu pokrivenost imunizacijom, prema podacima koje je objavilo zdravstvo UN. i dečje agencije.
To je bio isti procenat kao i godinu dana ranije, što znači da je skroman napredak koji je viđen 2022. nakon strmoglavog pada tokom krize COVID-19 „zastao“, upozorile su organizacije. Stopa je bila 86 odsto u 2019. pre pandemije.
„Najnoviji trendovi pokazuju da mnogim zemljama i dalje nedostaje previše dece“, rekla je šefica UNICEF-a Ketrin Rasel u zajedničkoj izjavi.
U stvari, 2,7 miliona dodatne dece ostalo je nevakcinisano ili nedovoljno vakcinisano prošle godine u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine, otkrile su organizacije.
„Skrenuli smo sa puta“, rekla je novinarima šefica Svetske zdravstvene organizacije za vakcine Kejt O’Brajen.
„Globalna pokrivenost imunizacijom tek treba da se u potpunosti oporavi od istorijskog nazadovanja koje smo videli tokom pandemije.
Ne samo da je napredak zastao, već je broj takozvane dece sa nultim dozama, koja nisu primila nijedan ubod, porastao na 14,5 miliona prošle godine sa 13,9 miliona u 2022. i sa 12,8 miliona u 2019. godini, pokazuju podaci objavljeni u ponedeljak. .
„Ovo dovodi u opasnost živote najugroženije dece“, upozorio je O’Brajen.
Još više zabrinjava to što više od polovine nevakcinisane dece u svetu živi u 31 zemlji sa krhkim okruženjem pogođenim sukobima, gde su posebno podložni zarazi bolestima koje se mogu sprečiti, zbog nedostatka pristupa bezbednosnim, ishrani i zdravstvenim uslugama.
Deca u takvim zemljama takođe imaju mnogo veće šanse da propuste neophodne naknadne preglede.
Punih 6,5 miliona dece širom sveta nije završilo svoju treću dozu DTP vakcine, koja je neophodna za postizanje zaštite od bolesti u detinjstvu i ranom detinjstvu, pokazali su skupovi podataka od ponedeljka.
SZO i UNICEF izrazili su dodatnu zabrinutost zbog zaostajanja sa vakcinacijom protiv morbila – jedne od najzaraznijih bolesti na svetu – usred eksplodirajućeg broja epidemija širom sveta.
„Epidemije morbila su kanarinac u rudniku uglja, otkrivajući i iskorišćavajući nedostatke u imunizaciji i prvo pogađajući najugroženije“, rekao je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus u saopštenju.
Godine 2023., samo 83 odsto dece širom sveta primilo je prvu dozu vakcine protiv malih boginja putem rutinskih zdravstvenih usluga – na istom nivou kao 2022, ali manje u odnosu na 86 odsto pre pandemije.
I samo 74 odsto je dobilo drugu neophodnu dozu, dok je pokrivenost od 95 odsto potrebna da bi se sprečile epidemije, istakle su organizacije.
„Ovo je još uvek prenisko da bi se sprečile epidemije i postigli ciljevi eliminacije“, rekao je novinarima Efrem Lemango, šef UNICEF-a za imunizaciju.
On je istakao da je 2023. potvrđeno više od 300.000 slučajeva morbila, što je skoro tri puta više nego godinu dana ranije.
A pune 103 zemlje su pretrpele epidemije u poslednjih pet godina, pri čemu se kao glavni faktor smatra niska pokrivenost vakcinacijom od 80 procenata ili niže.
Nasuprot tome, 91 zemlja sa jakim obuhvatom vakcinama protiv malih boginja nije imala epidemije.
„Alarmantno, skoro tri od četiri novorođenčadi žive na mestima sa najvećim rizikom od izbijanja morbila“, rekao je Lemango, ističući da 10 zemalja pogođenih krizom, uključujući Sudan, Jemen i Avganistan, čine više od polovine dece koja nisu vakcinisana protiv morbila. .
Što je pozitivnije, primećen je snažan porast vakcinacije protiv HPV virusa koji izaziva rak grlića materice.
Ali ta vakcina još uvek dostiže samo 56 odsto adolescenata u zemljama sa visokim prihodima i 23 odsto u zemljama sa nižim prihodima – daleko ispod cilja od 90 odsto.
