Nakon najtoplije zime u Grčkoj i najranijeg toplotnog talasa u istoriji, vlasti upozoravaju na opasnost od velike nestašice vode u vrućini mediteranskog leta.
„Hoćete li vode? Zatvorite slavinu!“ jedno saopštenje za javni servis u Atini moli; još jedan dnevni spot poziva stanovnike prestonice da ne pune svoje kupatilo sve do vrha.
Već postoje znaci da će navike možda morati da se promene.
Početkom jula, akumulacija Mornos, oko 200 kilometara zapadno od Atine, glavnog izvora vode za region Atike koji okružuje prestonicu, nivoi su smanjeni za 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
A ukupne rezerve za Atiku smanjene su za skoro četvrtinu u istom periodu, prema vodovodnoj kompaniji EIDAP.
Regija od 3,7 miliona stanovnika, dom za više od trećine stanovništva Grčke, nedavno je stavljena na „žutu uzbunu“ od strane EIDAP-a, koji je pozvao ljude da smanje potrošnju kako bi zalihe održale na održivom nivou.
Širom grčkih ostrva, koja se obično oslanjaju na bunare i postrojenja za desalinizaciju da bi zadovoljili potrebe za vodom, problem je još akutniji.
Dodatni pritisak dolazi od miliona turista koji svakog leta hrle na plaže u zemlji, povećavajući lokalno stanovništvo.
Na nekim ostrvima koja pate od prekomernog turizma, potražnja za vodom leti „ponekad je 100 puta veća nego zimi“, rekao je za AFP Nikitas Milopulos, profesor upravljanja vodnim resursima na Univerzitetu u Tesaliji.
Milopoulos je rekao da se problem masovnog turizma pogoršava lošim upravljanjem vodama.
Krajem juna proglašeno je jednomesečno vanredno stanje za dodekanesko ostrvo Leros.
Ostrvo je konstatovalo kvarove u postrojenju za desalinizaciju, navodeći „loše održavanje u prošlosti“.
Ostala ostrva kojima preti nedostatak vode su Sifnos na Kikladima, Hios na severnom Egeju i Lefkada i Krf u Jonskom moru.
Gradonačelnica Sifnosa, Marija Nadali, kritikovala je „preteranu potrošnju vode za bazene i zalivanje velikih vrtova“.
Na Lefkadi, Mihalis Makropulos, lokalni stanovnik i pisac, osudio je „žalosnu” situaciju u kojoj je „voda bila isključena krajem juna četiri uzastopna dana”.
U članku u lokalnim novinama, on je za problem okrivio „godine lošeg upravljanja od strane opštinskih vlasti“ i „nekontrolisani razvoj turizma bez adekvatne infrastrukture“.
Premijer Kirijakos Micotakis otputovao je u julu na Lefkadu da najavi „jedan od najvećih projekata vodosnabdevanja u Grčkoj za pokrivanje potreba“.
Nedostatak vode je pogoršan intenzivnom toplotom, za koju naučnici kažu da je barem delimično rezultat klimatskih promena izazvanih ljudima.
Najblažu grčku zimu koja je zabeležena pratile su više prosečne temperature ovog proleća.
Prošlog meseca, najraniji toplotni talas u zemlji, rezultirao je najtoplijim junom od 1960. godine, sa temperaturama koje su dostigle 43 stepena Celzijusa u mnogim delovima zemlje.
Vrućina je takođe izazvala porast šumskih požara, sa više od hiljadu zabeleženih prošlog meseca, što je više nego dvostruko više nego u istom mesecu prošle godine, kažu vlasti.
Šef vodovodnog preduzeća EIDAP, Charalambos Sachinis, rekao je da je napravljen „poseban plan“ „za rešavanje ekstremnih nedostataka vode“, uključujući investicije od oko 750 miliona evra (819 miliona dolara).
Elisavet Feloni, hidrolog sa Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini, rekao je da kompanija takođe planira da iskoristi jezero Iliki, oko 85 kilometara severozapadno od Atine, kao dodatni izvor za hitne slučajeve pored glavnog rezervoara Mornos.
„Međutim, ovo je energetski intenzivno rešenje jer se voda mora pumpati, dok potok Mornos ima prirodni gradijent“, rekla je ona.
„Za bolje upravljanje vodama, potrebno je uspostaviti centralno telo koje će razviti sveobuhvatan pristup resursima širom zemlje“, rekla je ona.
