Biti ljubitelj sporta, bilo da gledate vrhunski fudbal, Olimpijske igre ili omiljeni lokalni tim, može biti prava vožnja. Neverovatni usponi ako pobedite, depresivni padovi ako ne, i puno stresnih osećanja između.
Srećom, ukupan uticaj bi trebalo da bude pozitivan. Istraživanje je pokazalo da ljudi koji gledaju sport doživljavaju veće blagostanje od onih koji to ne čine – i da je to verovatno povezano sa društvenim aspektima gledanja sporta.
Pod blagostanjem podrazumeva se psihološko stanje osobe – koliko se neko dobro oseća. Ljudi sa višim blagostanjem obično imaju bolje fizičko zdravlje i žive duže od ljudi sa slabijim blagostanjem.
Istraživanje koje je sprovela grupa na Univerzitetu Anglia Ruskin – predvođena Helen Keies – koristilo je podatke od 7.209 odraslih, starosti 16-85 godina, koji žive u Engleskoj, a koji su učestvovali u anketi o učešću koju je naručila vlada Ujedinjenog Kraljevstva.
Otkriveno je da su ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji su prisustvovali sportskom događaju uživo prošle godine, zadovoljniji svojim životima, osećaju da im je život vredniji i da su manje usamljeni od onih koji nisu.
Ovi nalazi se poklapaju sa drugim studijama, koje su otkrile da ljudi koji lično gledaju sport najmanje jednom godišnje imaju manje simptoma depresije od onih koji to ne čine.
Ne možete da dođete do događaja uživo? Gledanje sporta na TV-u i onlajn takođe može biti dobro za vaše blagostanje. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji gledaju sport na TV-u ili internetu takođe manje depresivni od onih koji ne prate sport, a simptomi depresije su bili još manje verovatni kod onih koji su sve češće pratili sport.
Oni koji gledaju sport verovatnije će prijaviti veća osećanja životnog ispunjenja od onih koji to ne čine, bez obzira da li gledaju sport lično, na TV-u ili onlajn.
Svi ovi nalazi su u korelaciji, što znači da ne možemo biti sigurni koji faktor utiče na drugog ili da li na oba može uticati neki drugi faktor (kao što je bogatstvo ili broj prijatelja).
Međutim, teorija socijalnog identiteta i istraživanje mozga nam govore da bi gledanje sporta moglo da pruži primarni podsticaj blagostanju, a ne drugi faktori. Pozitivan efekat gledanja sporta verovatno je u društvenom identitetu. Tražimo vezu kroz formulisanje in-grupa: zajednice ljudi sa kojima delimo nešto zajedničko. Ove zajednice čine deo naših identiteta i kroz njih nalazimo socijalnu i emocionalnu podršku.
Primer formiranja unutar grupe je zajednica koju delimo sa ljudima koji podržavaju iste sportske timove kao i mi. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji su se snažno identifikovali sa sportskim timom verovatnije osećali emocionalnu podršku svojih kolega navijača, što je povećalo zadovoljstvo životom.
Kroz zajednički društveni identitet, delimo društvene i emocionalne koristi od uspeha u našoj grupi. Istraživači sa KU Leuven u Belgiji nazvali su ovo „uživanje u reflektovanoj slavi“. Međutim, kada naš tim izgubi, veća je verovatnoća da ćemo se distancirati od našeg tima da bismo se zaštitili od negativnih društvenih i psiholoških posledica, što se naziva „odsecanje reflektovanog neuspeha“.
Uloga društvenih procesa koji povezuju sportsko gledanje i blagostanje je demonstrirana u japanskoj studiji koja je koristila snimanje mozga. Otkrili su da su oblasti mozga povezane sa psihološkim nagradama (dobro osećanje) aktivnije kada su učesnici gledali popularni sport za gledaoce, kao što je bejzbol, nego manje popularan sport, kao što je golf.
Dakle, društvene koristi od gledanja sporta nisu nužno ograničene na odlaske na događaje uživo sa prijateljima i porodicom. Ljubitelji sporta mogu uživati u osećaju zajedništva koji pružaju omiljeni sportisti, bilo da prate sport lično ili iz udobnosti sopstvenog doma, a takođe mogu uživati i u psihološkim prednostima.
Bez obzira da li podržavate svoj tim od kuće ili na utakmici, možete uživati u usponima i padovima kada ste ljubitelj sporta sa znanjem da je to dobro za vas – sve dok to iskustvo delite sa drugima.
Ova istraživanja su sproveli Rachel K. Ovnsvorth, doktorica psihologije, Annelie Harvei, vanredni profesor psihologije i Helen Keies, šef škole psihologije i sportskih nauka na Univerzitetu Anglia Ruskin.
