Na sastanku Organizacije američkih država (OAS) u Vašingtonu, karipski zvaničnici uputili su hitan zahtev za većim pristupom finansiranju i pomoć u borbi protiv klimatskih promena, samo nekoliko nedelja nakon što je uragan Beril razorio region. Istaknuto je da istorijska oluja razotkrila ranjivost malih ostrva, pri čemu je Beril ubio najmanje sedam osoba na Karibima i srušio gotovo svu infrastrukturu na nekim od ostrva Grenade i Svetog Vinsenta i Grenadina.
Virdžinija Albert-Pojot, delegat za Svetu Luciju, naglasila je potrebu za dostupnijim finansiranjem za klimu i uvođenje posebnih klauzula o katastrofama u finansijske ugovore. Naglašeno je da mala karipska ostrva često imaju nestabilnu infrastrukturu i krhku ekonomiju koja zavisi od turizma i ribolova.
Rezolucija koju je odobrila OAS ukazala je na posledice prethodnih uragana, uključujući veće premije osiguranja, nezaposlenost i siromaštvo, te pozvala na hitno delovanje fonda za gubitke i štete dogovorenog na prethodnim konferencijama UN o klimatskim promenama. Takođe, rezolucijom se traži da finansijske i razvojne institucije omoguće sredstva malim zemljama pogođenim katastrofama na koncesionoj osnovi, bez teških uslova, i da otkažu, odlože ili reprogramiraju otplatu duga.
Generalni sekretar OAS-a, Luis Almagro, primetio je da su sredstva koja teku ka ostrvima pogođenim Berilom nedovoljna, dok su lideri UN-a i Kariba zatražili pomoć od najmanje 9 miliona dolara. Almagro je upozorio na rastuću težinu prirodnih katastrofa, čiji je dokaz uragan Beril, ističući da se klimatska kriza pogoršava.
Čet Nejmur, delegat Bahama, kritikovao je najveće emitere gasova staklene bašte zbog njihove neaktivnosti u vezi sa svojim odgovornostima, napominjući da su Karibi jedan od regiona najviše pogođenih klimatskim promenama, a među onima koji tome najmanje doprinose. On je podsetio na uragan Dorijan, koji je 2019. godine kao oluja pete kategorije dva dana udarao Bahame, naglasivši da su životi u pitanju.
Zvaničnici su istakli potrebu ulaganja u sisteme ranog upozorenja i otpornu infrastrukturu, s obzirom na to da je sezona uragana na Atlantiku tek počela. Delegat Lin Jang iz Belizea naglasio je da vlade moraju dati prioritet razgovorima o finansiranju klime, ističući hitnu stvarnost koju je uragan Beril podvukao.
Naučnici raspravljaju o tačnom uticaju klimatskih promena na uragane, ali se slažu da povećavaju verovatnoću brzog intenziviranja oluja. Uragan Beril bio je prva oluja kategorije 4 koja se formirala u Atlantiku u junu, prelazeći iz neimenovane depresije u kategoriju 4 za samo 48 sati, uzrokovano rekordno toplim vodama u Atlantiku.
Nacionalna uprava za okeane i atmosferu predvidela je sezonu uragana znatno iznad proseka za 2024. godinu, sa između 17 i 25 oluja, od kojih se predviđa čak 13 uragana i četiri velika uragana.
