Čak polovina svih pacijenata primljenih u bolničke i druge zdravstvene ustanove je neuhranjena. To ima ozbiljne posledice po pojedinca u smislu nepotrebne patnje, lošijeg kvaliteta života i smrtnosti. Obezbeđivanje hranljivih materija može ublažiti ove probleme, ali se ovom znanju ne poklanja dovoljno pažnje.
Ovo je zaključak članka istraživača sa Univerziteta Upsala i Univerziteta u Geteborgu objavljenog u časopisu New England Journal of Medicine.
„Suviše malo pacijenata ima dijagnozu pothranjenosti. Nedovoljna dijagnoza i nedovoljna terapija ovog stanja i dalje su problem u zdravstvenoj zaštiti i nezi starijih, ne samo u Švedskoj već i širom sveta. Međutim, korišćenjem prilično jednostavnih metoda, pacijenti i starije osobe mogu da se osećaju mnogo bolje“, kaže Tomi Sederholm, profesor kliničke ishrane na Univerzitetu u Upsali.
Zajedno sa Ingvarom Bosaeusom, konsultantom u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska, Cederholm je koautor preglednog članka o pothranjenosti. Članak sumira globalno stanje znanja u poslednjih 50 godina, sa akcentom na dešavanja u poslednjih pet godina, zaključujući da zdravstveni sektor treba mnogo više da iskoristi iskustvo i znanje otkriveno u istraživanju.
Procenjuje se da je između 5 i 10% svih starijih odraslih u Švedskoj neuhranjeno. Ova cifra raste i do 50% pacijenata koji se zbrinjavaju u bolnicama, staračkim domovima ili sličnim ustanovama.
Gubitak težine i neuhranjenost se tradicionalno posmatraju kao prirodni izraz bolesti ili starenja i nešto oko čega se ništa ne može učiniti. Sada je poznato da je najčešći uzrok osnovna bolest koja uzrokuje da pojedinac jede manje, što dovodi do sloma telesnih organa i tkiva.
Ljudi koji pate od neuhranjenosti će izgubiti težinu, a nedostatak hranljivih materija može dovesti do atrofije mišića, što otežava suočavanje sa svakodnevnim životom. Oni takođe mogu biti podložniji infekciji i zahtevaju više nege, što može uključivati duge periode hospitalizacije i povećanu smrtnost.
Poslednjih godina napravljen je veliki napredak u znanju o pothranjenosti i načinu lečenja. Sada postoji globalni konsenzus među istraživačima i kliničarima o kriterijumima za dijagnozu pothranjenosti: gubitak težine, nizak indeks telesne mase i smanjena mišićna masa kod osobe sa slabim apetitom, bilo sa ili bez osnovne bolesti.
Nedavne velike kliničke studije jasno pokazuju da se pothranjenost može preokrenuti. Savetovanje i tretman koji se nudi u saradnji sa dijetetičarima i upotreba nutritivnih napitaka mogu usporiti gubitak težine i smanjiti smrtnost.
„Ovo su jednostavne mere koje se svakodnevno ignorišu. Sada znamo da, sa izuzetkom onih u uznapredovalim stadijumima terminalnih bolesti kao što je metastatski rak, velika većina pacijenata može da se leči. U Švedskoj, na primer, imamo radili na tome dugi niz godina, ali moramo da budemo još bolji“, kaže Ingvar Bosaeus, konsultant u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska.
Istraživači predlažu konkretne mere za smanjenje patnje među starijim osobama.
„Od ključnog je značaja da se u ranoj fazi registruju faktori rizika za pothranjenost i da se vodi računa o gubitku težine i gubitku apetita. Takođe treba preporučiti hranu bogatu hranljivim materijama u ranoj fazi i blagovremeno započeti nutritivnu terapiju sa npr. , nutritivni napici moraju postati mnogo eksplicitnija komponenta i osnovne i specijalističke obuke za doktore i medicinske sestre“, kaže Cederholm.
