Generalna skupština UN usvojila je u četvrtak rezoluciju kojom se zahteva od Rusije da hitno povuče svoju vojsku i osoblje iz najveće nuklearne elektrane u Evropi i odmah vrati postrojenje Ukrajini.
U rezoluciji se takođe ponavljaju zahtevi skupštine da Rusija odmah „prestane sa agresijom na Ukrajinu“ i povuče sve trupe, i ponovo potvrđuje posvećenost 193-članog svetskog tela „suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“.
Rezolucija je usvojena sa 99 prema 9 glasova, 60 zemalja je bilo uzdržano, a 25 zemalja nije glasalo.
Rusiji su se pridružile Belorusija, Kuba, Eritreja, Mali, Nikaragva, Sirija, Burundi i Severna Koreja u protivljenju rezoluciji. Kina, Indija, Južna Afrika i mnoge zemlje Bliskog istoka bile su među onima koji su bili uzdržani.
Rezolucija izražava „ozbiljnu zabrinutost zbog nesigurne situacije u vezi sa nuklearnom bezbjednošću i bezbjednošću u nuklearnoj elektrani Zaporožje“. U njemu se navodi da će vraćanje elektrane pod punu kontrolu Ukrajine osigurati njenu sigurnost i sigurnost i omogućiti Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju „da sprovodi bezbedne, efikasne i efektivne mere zaštite“.
Strahovi od nuklearne katastrofe su u prvom planu otkako su ruske trupe zauzele elektranu ubrzo nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Zaporožje, koje ima šest nuklearnih reaktora, nalazi se na teritoriji pod kontrolom Rusije na jugoistoku Ukrajine u blizini linija fronta i stalno je hvatano u unakrsnoj vatri.
IAEA je u više navrata izražavala zabrinutost zbog prekida električne energije u Zaporožju, koja je ključna za rad elektrane, i problema sa snabdevanjem elektrana. Bez pripisivanja krivice, generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi rekao je Savetu bezbednosti UN 15. aprila da je njegova agencija potvrdila tri napada na Zaporožje od 7. aprila.
I Ukrajina i Rusija su redovno optuživale drugu za napad na fabriku, a optužbe su nastavljene i u četvrtak.
Ambasador Ukrajine u UN Sergij Kislica predstavio je rezoluciju, rekavši Generalnoj skupštini da Rusija „nastavlja da krši ključne principe tehnološke i fizičke nuklearne bezbednosti“ i da nastavlja da napada elektranu.
Ukrajina i susedne zemlje pretrpele su „katastrofalne posledice“ nuklearne eksplozije u černobilskoj elektrani 1986. godine, rekao je on, ali bi posledice mogućeg incidenta u Zaporožju „koji je namerno pretvoren u ključnu komponentu vojne strategije Rusije biti još katastrofalniji.”
Kislica je upozorila da „ako jednostavno stojimo skrštenih ruku, ta sreća neće trajati večno i da će incident biti neizbežan“.
„Nuklearna bezbednost i zaštita zavise od naše sposobnosti da zauzmemo snažan i zajednički stav o neprihvatljivosti nastavka okupacije i militarizacije nuklearne elektrane Zaporožje“, rekao je ukrajinski ambasador.
Zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski optužio je Ukrajinu i njene zapadne pristalice da pokušavaju da proguraju rezoluciju sa stvarnim ciljem da dobiju „blagoslov“ Generalne skupštine za ishod prošlomesečne ukrajinske mirovne konferencije u Švajcarskoj i „ušuljaju se u političke elemente“.
U saopštenju konferencije, skoro 80 zemalja pozvalo je da „teritorijalni integritet” Ukrajine bude osnova za bilo koji mirovni sporazum o okončanju rata. Takođe je rečeno da Zaporožje i druge nuklearne elektrane moraju ostati pod kontrolom Ukrajine u skladu sa principima IAEA.
Poljanski je optužio pristalice saopštenja da pokušavaju „da promovišu lažni zapadni narativ o izvoru pretnji nuklearnim objektima u Ukrajini“. On je tvrdio da jedina pretnja nuklearnim postrojenjima u Ukrajini danas predstavlja „redovni, nepromišljeni napadi Kijeva na nuklearku u Zaporožju“, povezanu infrastrukturu i obližnji grad u kojem žive zaposleni u elektrani i njihove porodice.