Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i sirijski predsednik Bašar Asad signalizirali su zainteresovanost za obnavljanje diplomatskih odnosa prekinutih više od decenije. Erdogan je najavio da će uskoro pozvati Asada na sastanak, prvi put otkako su Ankara i Damask prekinuli odnose 2011. godine, nakon što su masovni antivladini protesti i brutalna represija sirijskih snaga bezbednosti prerasli u građanski rat.
Turska je podržavala sirijske pobunjeničke grupe koje su pokušavale da zbace Asada, te još uvek održava snage na severozapadu Sirije, što je tačka spora za Damask. Prethodni pokušaji normalizacije odnosa nisu uspeli, ali postoje indikacije da bi trenutni pregovori mogli biti uspešniji.
Rusija, koja podržava Asadovu vladu i ima bliske veze s Turskom, zalaže se za obnovu diplomatskih odnosa. U decembru 2022. godine, turski, sirijski i ruski ministri odbrane održali su razgovore u Moskvi, prvi na ministarskom nivou od 2011. godine. Međutim, razgovori su propali zbog turskog prisustva na severozapadu Sirije, što Damask smatra okupacijom.
Irak se takođe ponudio da posreduje u pregovorima, što može biti način da smanji pritisak Turske na kurdsku separatističku grupu PKK, koja ima baze u severnom Iraku. Bagdad može pokušati da stvori pozitivan angažman s Turskom kako bi izbegao pretnju turske intervencije.
Geopolitička situacija se dodatno zakomplikovala ratom u Gazi i strahom od šireg regionalnog sukoba. Analitičari smatraju da se Turska i Sirija osećaju nesigurno i traže nove saveze. Erdogan se suočava s rastućim antisirijskim raspoloženjem u Turskoj i nada se dogovoru koji bi omogućio povratak mnogih od 3,6 miliona sirijskih izbeglica.
Obnova odnosa bi značila i kraj Asadove političke izolacije u regionu nakon decenije zbog brutalnog obračuna s demonstrantima i navodnih ratnih zločina. Iako su stavovi Turske i Sirije različiti po pitanju turskog prisustva na severozapadu, obe zemlje imaju interes da smanje autonomiju kurdskih grupa na severoistoku Sirije.
Turska je zabrinuta zbog mogućeg povlačenja američkih trupa iz Sirije, što bi moglo zahtevati saradnju s Damaskom radi upravljanja posledicama. Analitičari se slažu da je malo verovatno da će trenutni razgovori dovesti do potpunog povlačenja Turske iz Sirije, ali bi mogli doneti sigurnosne sporazume i ekonomske koristi.
Mnogi u Turskoj i Siriji pozitivno gledaju na izglede za normalizaciju odnosa, dok su na severozapadu Sirije izbili protesti protiv mogućnosti pomirenja. Kurdske vlasti na severoistoku Sirije kritikovale su potencijalno zbližavanje kao „zaveru protiv sirijskog naroda“ i legitimizaciju turske okupacije.
Dok postoje velike nesuglasice i zla krv između Turske i Sirije, analitičari veruju da bi pojačani dijalog mogao dovesti do mera za izgradnju poverenja, ali ne i do velikih promena uslova na terenu u bliskoj budućnosti.
