Hemičari iz RIKEN Centra za nauku o hitnim materijama razvili su molekul nazvan DP7 koji bi mogao značajno unaprediti performanse organskih elektronskih uređaja. Ovaj molekul nije samo stabilniji od prethodnih alternativa, već je i lak za sintezu i rukovanje, što povećava njegovu praktičnu primenljivost u industrijskim procesima.
Organski elektronski uređaji, poput OLED ekrana u televizorima i mobilnim telefonima, postaju sve popularniji zbog svoje fleksibilnosti i lakoće. Međutim, da bi ovi uređaji efikasno funkcionisali, potrebni su im dopanti koji mogu povećati provodljivost kroz organske poluprovodničke materijale.
Tim predvođen Kazuo Takimiia je istraživao derivat molekula tetrafenil dipiraniliden koji je pokazao sposobnost lakoće doniranja elektrona u poluprovodničke materijale. Daljim modifikacijama ovog molekula, uvođenjem aminskih grupa baziranih na azotu, stvorili su molekul DP7. Ovaj molekul nije samo poboljšao sposobnost doniranja elektrona, već je i znatno stabilniji na visokim temperaturama.
U eksperimentima sa organskim tranzistorima sa efektom polja (OFET), DP7 se pokazao izuzetno efikasnim u smanjenju električnog otpora između buckminsterfullerena i zlatnih elektroda. Interfejs između ova dva materijala pokazao je jedan od najnižih električnih otpora ikada zabeleženih za ovakve uređaje, uz stabilnost koja nije pokazala znakove degradacije tokom dve nedelje skladištenja u inertnoj atmosferi.
Ono što čini DP7 posebno atraktivnim za industriju je jednostavnost njegove sinteze, koristeći samo dve hemijske reakcije i komercijalno dostupne hemikalije. Takimiia izražava optimizam da bi DP7 mogao naći široku primenu u proizvodnji OLED ekrana, gde bi poboljšao provodljivost slojeva za transport elektrona.
Ovaj napredak nije samo tehnološki značajan za industriju elektronike, već i otvara vrata daljim istraživanjima stabilnih dopanata sa još boljim elektronskim svojstvima.
