Jugoistočni Karibi se bore sa katastrofalnim posledicama uragana Beril, koji je razorio region kao oluja kategorije 4, ostavljajući hiljade ljudi bez hrane, vode i skloništa gotovo dve nedelje nakon udara. Zvaničnici su u četvrtak uputili hitan apel za pomoć od najmanje 9 miliona dolara od međunarodne zajednice.
Premijer Sent Vinsenta i Grenadina, Ralf Gonsalves, opisao je situaciju kao „Berilov Armagedon“, naglašavajući da su čitava ostrva devastirana za samo nekoliko sati.
„Stambeni objekti, javni objekti… obala, ribarstvo, turistička infrastruktura, njih u suštini više nema“, rekao je premijer Gonsalves tokom brifinga za novinare, dok je teško zadržavao emocije.
Uragan Beril je postavio rekord kao prva ikada oluja kategorije 4 u junu na Atlantiku, pogodivši Carriacou u Grenadi 1. jula i šireći se na obližnja ostrva. Uništio je električne mreže, vodovodne sisteme, i ozbiljno oštetio infrastrukturu koja je ključna za život ljudi u pogođenim zajednicama.
Premijer Grenade, Dikon Mičel, istakao je da je 90% svih zgrada na nekoliko grenadskih ostrva uništeno, uključujući bolnice i aerodrome. „Sada nam je hitno potrebna finansijska pomoć da bismo opstali“, dodao je Mičel.
Ujedinjene nacije su se pridružile apelu za pomoć, obećavajući 5 miliona dolara Grenadi i preostali iznos Sent Vinsentu i Grenadinima, kako bi se pomoglo ukupno 43.000 ljudi.
Simon Springet, rezidentni koordinator UN-a za Barbados i istočne Karibe, naglasio je da je Beril „poremetio živote na način koji postaje sve uobičajeniji“, upozoravajući na potrebu za dugoročnim humanitarnim odgovorom na ovu krizu.
Ovaj uragan je dodatno podstakao rasprave među naučnicima o uticaju klimatskih promena na intenzitet uragana, dok se predviđa iznadprosečna sezona uragana na Atlantiku za 2024. godinu, sa prognozom od 17 do 25 oluja, uključujući 13 uragana i četiri velika uragana.
