U nedavnom članku objavljenom u časopisu Prirodne biljke, autori su koristili eksperimente simulacije kako bi pokazali da će đubrenje azotom u uzgoju pšenice morati da se poveća do četiri puta u narednim godinama kako bi se iskoristio potencijal prinosa sorti i nahranio rastuću svetsku populaciju. Međutim, ova povećana količina azota bi imala negativan uticaj na ekosisteme u poljoprivrednom pejzažu. U studiju su bili uključeni istraživači iz Lajbnicovog centra za istraživanje poljoprivrednog pejzaža (ZALF).
Autori studije zagovaraju razvoj strategija za poboljšanje uzimanja azota u usevima pšenice. Kod pšenice samo 48% primenjenog đubriva zauzima usev. Ostatak primenjenog azota, veliki deo, ispire se u zemljište ili se emituje u vazduh. Ovaj višak đubrenja azotom zagađuje kvalitet vode, dovodi do visokih emisija gasova staklene bašte i glavni je pokretač gubitka biodiverziteta.
U ovoj studiji korišćeni su simulacioni modeli za sorte pšenice sa najvećim prinosom da bi se modelirala potencijalna povećanja prinosa i povezane potrebe za azotom. Različiti scenariji klimatskih promena primenjeni su na glavne svetske regione za uzgoj pšenice. Koautori studije su prof. Frank Evert i prof. Heidi Vebber. Drugi naučnici ZALF-a doprineli su modelima i proračunima studiji. Među njima su prof. Kurt-Christian Kersebaum, prof. Claas Nendel, dr Amit Kumar Srivastava i dr Tomaso Stela.
„Naši rezultati pokazuju da se prvenstveno moramo fokusirati na to da azot bude dostupan biljkama u zemljištu i da ga biljke mogu efikasno apsorbovati. Ovo ima veliki uticaj na potencijal prinosa pšenice, ali i na životnu sredinu. od negativnih efekata viška azota na klimu i životnu sredinu, ne možemo dalje da povećavamo primenu đubriva, već moramo razmišljati o alternativama“, kaže prof. dr Frank Evert, naučni direktor u ZALF-u i koautor studije.
Među rešenjima o kojima su autori govorili je i oplemenjivanje sorti pšenice koje bolje apsorbuju i iskorišćavaju azot. Potrebne su i druge poljoprivredne prakse, kao što je kombinovanje pšenice sa mahunarkama koje mogu proizvesti azot iz vazduha uz pomoć kvržičnih bakterija. Međutim, nijedno od ovih rešenja samo po sebi neće omogućiti neophodno intenziviranje proizvodnje pšenice. Ono što je potrebno je razumna integracija agronomskih, genetskih i socio-ekonomskih faktora.
Pšenica je najvažnija kultura na svetu. Kako svetska populacija raste i ekonomski rast raste, tako će rasti i potražnja za pšenicom. Istovremeno, svetska obradiva površina je ograničena. Pored toga, poljoprivreda mora da smanji svoj negativan uticaj na klimu i životnu sredinu ako želi da nastavi da hrani svet. Klimatske promene doprinose ovim izazovima. Održiva rešenja zahtevaju razmatranje celokupnog poljoprivredno-prehrambenog sistema.
