Dok se sportisti pripremaju za Olimpijske igre u Parizu kasnije ovog meseca, događaj planiran za kraj sledeće godine, pod nazivom „Unaprijeđene igre“, unosi kontroverzu time što neće testirati takmičare na droge, već će ih ohrabriti da iskoriste prednosti medicine kako bi obarali svetske rekorde.
Organizatori „Unaprijeđenih igara“ tvrde da će oslobađanjem sportista od antidoping kontrole i prihvatanjem tehnologije, omogućiti da se „bezbedno evoluira čovečanstvo u novo nadčovečanstvo“. Međutim, istraživači upozoravaju da će ovakav pristup natjerati sportiste na doping do ekstremnih nivoa, što bi moglo povećati rizik od srčanih udara, moždanih udara ili čak smrti.
Predsednik Svetske atletike, Sebastijan Kou, odbacio je ideju „Unaprijeđenih igara“ kao besmislicu. Ipak, interesovanje raste, posebno nakon što se penzionisani australijski olimpijski plivač Džejms Magnusen prijavio za učešće ranije ove godine, a takmičenje je dobilo milione dolara finansiranja od investitora, uključujući američkog milijardera Pitera Tila.
Astrid Kristine Bjornebek, istraživač sa Univerzitetske bolnice u Oslu, izrazila je šok zbog potencijala ove „izuzetno opasne“ ideje da postane stvarnost. Bjornebek, koja je proučavala kako anabolički steroidi oštećuju mozak dizača tegova, upozorava da će Igre „pokrenuti upotrebu bez granica“.
Ilustrujući kako bi koncept mogao da podstakne upotrebu steroida, Magnusen je u podkastu rekao da će „napregnuti do škrga“ da dobije milion dolara na ponudi za obaranje svetskog rekorda na 50 metara slobodnim stilom. Pored plivanja, Igre planiraju i atletska takmičenja, gimnastiku, dizanje tegova i borilačke sportove.
Bjornebek je upozorila da kombinacija steroida i borilačkih sportova značajno povećava rizik od smrtonosnih ishoda tokom takmičenja. Organizatori su najavili da će svi sportisti biti „kontinuirano nadgledani“, uključujući zdravstvene provere, psihološki skrining i praćenje putem nove tehnologije kao što je „prenosivi ehokardiogram u realnom vremenu“.
Dominic Sagoe sa norveškog Univerziteta u Bergenu upozorio je da bi uspeh „Unaprijeđenih igara“ mogao imati ozbiljne posledice po društvo. Deca inspirisana sportskim herojima mogla bi da potraže steroide, ili bi nasilje sportista izazvano steroidnim besom moglo biti preneto na ulice.
Anabolički steroidi bi verovatno bili najčešće korišćeni lekovi na Igrama, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme poput oštećenja jetre i bubrega, visokog krvnog pritiska, neplodnosti i povećanog rizika od raka. Sportisti bi verovatno koristili i koktele lekova, uključujući hormone rasta, eritropoetin (EPO) i insulin, što dodatno povećava rizik.
Portparol „Unaprijeđenih igara“ rekao je da se nuspojave mogu izbeći uz odgovarajući klinički nadzor i stručne smernice, dok tim stručnjaka još uvek radi na planiranju kako će pratiti bezbednost sportista.
Džon Vilijam Devajn, stručnjak za sportsku etiku, upozorio je da bi Igre mogle postati „alat za prinudu“, gde bi sportisti bili pod pritiskom trenera, saigrača, vlada ili sponzora da preuzmu rizike koje inače ne bi prihvatili.
Metju Dan, istraživač steroida sa Univerziteta Deakin u Australiji, priznao je da ni Olimpijske igre nisu 100% čiste, ali je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da sportisti koriste lekove sa crnog tržišta bez nadzora.
Na kraju, Dan je zaključio da javnost i dalje preferira ideju dostignuća kroz sposobnost, naporan rad i posvećenost – a ne kroz upotrebu dopinga.
