Istraživači sa Univerziteta Teksas razvili obećavajući novi lek koji cilja toksične tau proteine, ključne za Alchajmerovu bolest i demenciju.
Iskrivljeni i zamršeni proteini, poznati kao tau proteini, nalaze se u mozgovima mnogih koji umru od Alchajmerove bolesti. Neki naučnici veruju da ovi neuronski čvorovi mogu naškoditi, pa čak i ubiti moždane ćelije. Međutim, lekovi koji su pokušavali da gađaju zapetljavanje proteina do sada su pokazali ograničen uspeh.
Sada, međunarodni tim istraživača, predvođenih stručnjacima sa Univerziteta Teksas, predstavio je obećavajući novi lek. Ovaj nosni sprej može da zaobiđe krvno-moždanu barijeru i da raznese tau proteine kod živih miševa. Lek takođe deluje na čišćenju zapetljavanja iznutra i između ljudskih neurona u laboratoriji.
Lek je specijalno dizajniran da prepozna i uništi najotrovniji oblik tau proteina, kao što je onaj viđen u nekim slučajevima Alchajmerove bolesti i demencije. Istraživači su morali da pronađu način da lek prođe kroz krvno-moždanu barijeru i uđe u ćelije mozga. Neuronaučnik Sagar Gaikvad i njegov tim upakovali su lek u male mehuriće koji mogu da prođu kroz ćelijske membrane. Prskanjem leka u nos miševa, uspeli su da zaobiđu krvno-moždanu barijeru.
Kod starijih miševa sa moždanom bolešću povezanom sa tau proteinima, jedan sprej je bio dovoljan da ukloni toksični tau iz mozga. Dve nedelje kasnije, miševi su pokazali poboljšane kognitivne funkcije. Iako to ne garantuje isti efekat kod ljudi, rezultati su puni nade.
Neuronaučnici Soraja Meftah, Kler Durant i Tara Spires-Džons sa Univerziteta u Edinburgu, koji nisu bili uključeni u aktuelnu studiju, primećuju da mnoge terapije zasnovane na tau obećavaju na životinjskim modelima, ali njihov prevod u efikasan lek za ljude „do sada nije uspeo“.
Gaikvad i njegov tim se nadaju da će njihova tehnika inspirisati dalja istraživanja u lečenju bolesti povezanih sa tau proteinima. „Mnoga otvorena pitanja ostaju, uključujući da li će ovaj tretman koji se primenjuje intranazalno kod ljudi omogućiti prodor antitela u efikasnim dozama kroz naše mnogo veće mozgove i da li postoje potencijalno opasni neželjeni efekti poput upale“, pišu Meftah, Durant i Spires-Jones.
Iako je potrebno još mnogo rada, početni rezultati su ohrabrujući i otvaraju vrata za nove pristupe u borbi protiv Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.
