Najveće životinje nemaju proporcionalno veći mozak – a ljudi se protive ovom trendu – otkrila je studija objavljena u časopisu Prirodna ekologija i evolucija.
Istraživači sa Univerziteta u Readingu i Univerziteta Durham prikupili su ogroman skup podataka o veličini mozga i tela od oko 1.500 vrsta kako bi razjasnili vekovne kontroverze oko evolucije veličine mozga.
Veći mozgovi u odnosu na veličinu tela povezani su sa inteligencijom, društvenošću i složenošću ponašanja – sa ljudima koji su razvili izuzetno veliki mozak. Novo istraživanje otkriva da najveće životinje nemaju proporcionalno veći mozak, što dovodi u pitanje dugotrajna verovanja o evoluciji mozga.
Profesor Chris Venditti, vodeći autor studije sa Univerziteta u Readingu, rekao je: „Više od jednog veka naučnici su pretpostavljali da je ovaj odnos bio linearan – što znači da veličina mozga postaje proporcionalno veća, što je veća životinja. Sada znamo ovo nije tačno. Odnos između mozga i veličine tela je kriva, što u suštini znači da veoma velike životinje imaju manji mozak nego što se očekivalo.
Profesor Rob Barton, koautor studije sa Univerziteta Durham, rekao je: „Naši rezultati pomažu u rešavanju zagonetne složenosti odnosa između mozga i tela. Naš model ima jednostavnost što znači da prethodno razrađena objašnjenja više nisu potrebna – relativna veličina mozga može se proučavati korišćenjem jednog osnovnog modela.“
Istraživanje otkriva jednostavnu povezanost između mozga i veličine tela kod svih sisara što je omogućilo istraživačima da identifikuju one koji krše pravila – vrste koje osporavaju normu.
Među ovim izuzetcima spada i naša sopstvena vrsta, Homo sapiens, koji je evoluirao više od 20 puta brže od svih drugih vrsta sisara, što je rezultiralo masivnim mozgom koji karakteriše čovečanstvo danas. Ali ljudi nisu jedina vrsta koja se bori protiv ovog trenda.
Sve grupe sisara su pokazale brze navale promena – kako prema manjim tako i prema većim veličinama mozga. Na primer, slepi miševi su veoma brzo smanjili veličinu mozga kada su se prvi put pojavili, ali su potom pokazali veoma spore stope promene relativne veličine mozga, što sugeriše da mogu postojati evoluciona ograničenja povezana sa zahtevima za let.
Postoje tri grupe životinja koje su pokazale najizraženiju brzu promenu veličine mozga: primati, glodari i mesožderi. U ove tri grupe postoji tendencija da se relativna veličina mozga vremenom povećava („pravilo Marsh-Lartet“). Ovo nije univerzalni trend za sve sisare, kao što se ranije verovalo.
Dr Džoana Bejker, koautorka studije takođe sa Univerziteta u Readingu, rekla je: „Naši rezultati otkrivaju misteriju. Kod najvećih životinja postoji nešto što sprečava da mozak postane prevelik. određene veličine su jednostavno preskupe za održavanje ostaje da se vidi, ali pošto takođe posmatramo sličnu zakrivljenost kod ptica, čini se da je obrazac opšti fenomen – ono što uzrokuje ovaj „čudesni plafon“ važi za životinje sa veoma različitom biologijom.
