Kolumbijski predsednik Gustavo Petro je u ponedeljak pohvalio značajan pad u krčenju šuma u zemlji, ističući da je prošle godine zabeležen najniži nivo ovog problema u poslednjih 23 godine. Ipak, Kolumbija je izgubila skoro 80.000 hektara šuma, površine veličine Njujorka.
Petro je na platformi Iks naglasio da je smanjenje krčenja od 36 odsto u poređenju sa 2022. godinom korak u pravom smeru, ali je istakao potrebu da se dostigne nulta stopa krčenja radi očuvanja „pluća planete“.
Smanjenje krčenja šuma, posebno u delovima kolumbijskog Amazona, zabeležilo je pad od 38 odsto. Ovo konstantno smanjenje delimično je rezultat vladinog programa koji nagrađuje poljoprivrednike za očuvanje prirode, prema ministarstvu životne sredine.
Ipak, ministarka Susana Muhamad je u aprilu upozorila na povećanje krčenja za 40 odsto u prvom kvartalu 2024. godine, nakon što su mirovni pregovori zapali u zastoju. Gerilske grupe, posebno oni koji su odbili mirovni sporazum 2016. godine, počele su da koriste brigu o životnoj sredini kao sredstvo uticaja, dozvoljavajući trećim stranama da uništavaju šume u zamenu za finansijske dobitke.
Vlada je nedavno objavila da se gerilska grupa Centralni generalštab podelila na dve frakcije, sa nastavkom pregovora samo sa jednom od njih. Ovaj razvoj je predstavljao izazov za Petra, koji je predstavio ambiciozan program očuvanja i klimatskih promena, te obećao smanjenje krčenja šuma na nulu do 2030. godine.
Kolumbija će biti domaćin konferencije o biodiverzitetu COP16 u oktobru, fokusirajući se na očuvanje jedne od zemalja sa najvećim biodiverzitetom na svetu.
Prema ministarstvu životne sredine, glavni uzroci krčenja šuma u Kolumbiji su obimno stočarstvo, neplanirana transportna infrastruktura, ilegalni usevi, nezakonito vađenje minerala i ilegalna seča šuma.
