Globalna nestašica vode, kao rezultat promene kvantiteta i kvaliteta, predstavlja izazov za postizanje Ciljeva održivog razvoja. Međunarodni tim istraživača je sada razvio novi pristup modeliranju kako bi identifikovao isplative kombinacije upravljanja vodama, obećavajući značajno smanjenje buduće nestašice vode.
Više od polovine svetske populacije živi u oblastima gde je voda ograničena i/ili previše zagađena. Ovo predstavlja izazov za ravnotežu između ponude i potražnje vode, i uzrokuje ekonomski rizik za sektore koji koriste vodu, kao što su energetika, poljoprivreda, domaćinstva i industrija. Pored toga, zagađenje vode, kao što je povišen nivo azota, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Digitalna transformacija sektora voda je ključna za upravljanje resursima i održivost. Pametne tehnologije kao što su daljinski senzori, pametno navodnjavanje i digitalni blizanci omogućavaju praćenje u realnom vremenu i efikasno korišćenje vode. Međutim, nedostaci u finansiranju ostaju, a sektor voda prima manje od 1% investicija u klimatske tehnologije, prema Svjetskom ekonomskom forumu.
„Naš izazov leži u efikasnom ublažavanju nestašice vode, obezbeđivanju dovoljno vode dobrog kvaliteta za ispunjavanje ljudskih, ekoloških, društvenih i ekonomskih zahteva i podrške održivom razvoju“, napominje Taher Kahil, vođa istraživačke grupe za bezbednost vode u IIASA biodiverzitetu i prirodnim resursima Program.
„Naša studija uvodi novu metodu modeliranja koja kombinuje model nutrijenata sa procedurom za uštedu troškova, uzimajući u obzir efekte biogeohemije, klimatskih promena i ljudskih aktivnosti na kopnu na detaljan i specifičan način.“
Studija, objavljena u Nature Communications, naglašava da se trenutna istraživanja o nestašici vode često fokusiraju na količinu vode, zanemarujući kvalitet vode.
„Ulaganje u smanjenje zagađenja vode nudi isplativu strategiju za ublažavanje buduće nestašice vode. Ovo pitanje smo posmatrali u kontekstu sliva Biserne reke u Kini, oblasti koja je pod velikim stresom zbog nedostatka vode i zagađenja, s obzirom na različite društveno-ekonomske i klimatske promene. scenarija“, objašnjava Marina Strokal, jedan od autora istraživanja i vanredni profesor na Univerzitetu i istraživanju Vageningen.
„Razmatrali smo opcije upravljanja kvalitetom vode kao što su smanjenje upotrebe hemijskih đubriva i tretman otpadnih voda, kao i opcije količine vode kao što su skladištenje vode i tehnike uštede vode“, kaže Strokal.
Rezultati pokazuju da se očekuje da će se budući nedostatak vode u 2050. godini povećati za faktor četiri u većini delova sliva Biserne reke pod scenarijom visokog ekonomskog razvoja i globalnog zagrevanja. Istraživači pokazuju da bi sprovođenje mera upravljanja kvalitetom vode moglo prepoloviti budući nedostatak vode u slivu Biserne reke.
„Nedostatak vode je jedan od najvećih ekoloških problema u svetu. Naša analiza može poslužiti kao plan za procenu nestašice vode u drugim rečnim slivovima koji su pod velikim stresom i zagađeni, usmeravajući razvoj isplativih strategija za ublažavanje nestašice vode u skladu sa Ciljevi održivog razvoja“, zaključuje Kahil.
