Skoro dve godine Robert Brevin je prikupljao podatke sa pramca superjahte dok je plovila netaknutim vodama od Karipskog mora do Antarktičkog okeana.
Archimedes, „avanturistička“ jahta od 222 stope koja je tada bila u vlasništvu pokojnog finansijera Džejmsa Simonsa, ima teretanu, đakuzi i lift. Ali između 2018. i 2020., Brevin je bio zabrinut samo za Sea-Bird Scientific Solar Tracking sistem za nišanjenje, instaliran da meri svetlost koja se reflektuje od vode. Viši predavač na britanskom Univerzitetu Ekseter, Brevin i njegove kolege analizirali su mikroplankton — mikroskopske organizme u osnovi morskog lanca ishrane — proučavajući boju okeana. Očitavanja Sea-Bird-a su im pomogla da verifikuju satelitske snimke.
Brevin nije bio vaš tipičan itinerar za superjahte, ali on je jedan od stotina naučnika koji su koristili avanturističku jahtu – takođe poznatu kao ekspedicione ili istraživačke jahte – za sprovođenje istraživanja okeana. U radu objavljenom u Frontiers in Remote Sensing , Brevin i njegovi koautori su hvalili potencijal „iskorišćenja superjahti“ za nauku, zaključujući da „dopiranje do bogatih naučnika građana može pomoći da se popune praznine [istraživačke sposobnosti]“.
To je gledište koje dele — i koji ga guraju — Jaht klub Monaka i Klub istraživača, organizacija sa sedištem u Njujorku koja je fokusirana na istraživanje i nauku (čiji sam, potpuno otkrivanje, član). U martu su ove grupe bile zajednički domaćini ekološkog simpozijuma koji je uključivao i ceremoniju dodele nagrada vlasnicima jahti koji se „iskaču po svojoj posvećenosti zaštiti morske sredine“. Arhimed je osvojio nagradu „Nauka i otkriće“.
„Ako jahta radi 365 dana u godini, umesto da miruje, bilo bi mnogo bolje da doprinese pozitivnom povratu kroz nauku i očuvanje“, kaže Rob Mekalum, član Kluba istraživača i osnivač američke kompanije. EIOS Ekpeditions, koji vodi avanturistička putovanja jahtama.
EIOS iznajmljuje jahte od privatnih vlasnika za svoje izlete i jedan je od osnivača Iachts for Science, četiri godine stare organizacije koja povezuje privatne jahte sa naučnicima kojima je potrebno vreme na moru. (Drugi članovi uključuju graditelja jahti Arksen, medijsku firmu BOAT International i neprofitne organizacije Nekton Foundation i Ocean Famili Foundation.) Jahte za nauku će ove godine omogućiti donirano vrijeme za jahte u vrijednosti od oko milion dolara, kaže McCallum, što je cifra za koju očekuje da će dostići 15 miliona dolara do 2029.
„Postoji lično zadovoljstvo što doprinosimo nečemu što je veće od nas“, kaže Tom Peterson, koji je suvlasnik osiguravajuće kompanije u Kaliforniji i ima ono što u šali naziva „mini superjahtom“.
Svake godine tokom protekle decenije, Peterson je donirao oko 15 do 20 dana vremena i goriva na 24-metarskoj Valkiri naučnicima, koje je sam smatrao licenciranim kapetanom i bivšim operaterom ronjenja. Često radi sa laboratorijom za ajkule na Kalifornijskom državnom univerzitetu Long Bič, i omogućava istraživačima da ostanu na brodu danima umesto da moraju stalno da putuju do obale i od obale od 1,5 sata.
Da bi se povezao sa naučnicima, Peterson radi sa Međunarodnim društvom SeaKeepers, neprofitnom organizacijom sa sedištem na Floridi koja angažuje zajednicu za jahte da podrži očuvanje i istraživanje okeana. „Što više razumemo stvari o okeanu uopšte, to smo svi bolji na duge staze“, kaže on.
Kada se „superjahta“ i „okruženje“ pojavljuju u istoj rečenici, to je obično u drugom kontekstu. U 2019, jedna studija je procenila da jedna superjahta od 71 metar ima isti godišnji ugljenični otisak kao oko 200 automobila. U 2021. godini, drugi dokument je otkrio da su superjahte najviše doprinele karbonskom otisku 20 najistaknutijih svetskih milijardera, čineći 64% njihovih kombinovanih emisija.
„Ako zaista želite da poštujete životnu sredinu, možete jednostavno da surfujete“, kaže Gregori Sal, viši istraživač u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i autor knjige Superjahte: luksuz, mir i ekocid. Sal je otvoren za ideju da se superjahte mogu koristiti za unapređenje naučnih istraživanja, ali kaže da je kontradiktorno da bilo ko kupi superjahtu i tvrdi da je zaista zabrinut za životnu sredinu.
McCallum kaže da su ljudi koji poseduju avanturističke jahte obično mlađi od vašeg standardnog vlasnika superjahte i da su posebno zainteresovani za udaljena i netaknuta mesta. „Oni nisu od onih ljudi koji su zadovoljni samo druženjem na Mediteranu ili Karibima“, kaže on. „Antarktik, Arktik, udaljeni Indijski okean, udaljeni Tihi okean, subantarktička ostrva… tu ćete nas naći kako pružamo naše usluge.“
Jahte istraživača nisu jedini način na koji naučnici mogu da stignu do tih destinacija, ali potražnja za namenskim istraživačkim brodovima prevazilazi raspoloživu ponudu. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA), verovatno najveći svetski sakupljač okeanografskih podataka, ima flotu od 15 istraživačkih i istraživačkih brodova za upotrebu svojih naučnika.
Akademski istraživači se takođe mogu prijaviti za korišćenje flote, često po subvencionisanoj stopi. Ali naučnici traže otprilike 15.000 do 20.000 dana vožnje čamcem svake godine. U 2019, NOAA je uspela da popuni samo 2.300 njih, prema internoj studiji.
Taj jaz je posebno problematičan kako se planeta zagreva. Okeani pružaju usluge koje naučnici nazivaju „egzistencijalno važnima“, proizvodeći više od polovine kiseonika koji udišemo i služeći kao najveći ponor ugljenika na svetu. Oni takođe apsorbuju 30% naših emisija ugljenika i 90% viška toplote koju stvaraju.
G. Mark Miler, penzionisani oficir NOAA korpusa koji je bio zadužen za nekoliko istraživačkih brodova agencije, ima na umu drugačije rešenje kada je u pitanju jačanje istraživanja okeana: manji čamci, pogodni za namenu. Superjahte mogu koštati severno od 500 miliona dolara, kaže on, „zašto ne napravimo stotinu brodova od 5 miliona dolara i preplavimo naučnu zajednicu o okeanu?“
Nakon što je napustio NOAA, Miler je 2021. godine pokrenuo kompaniju Greenvater Marine Sciences Offshore sa sedištem u Virdžiniji sa vizijom izgradnje globalne flote istraživačkih brodova i ponude njihove upotrebe po pristupačnim cenama. On kaže da unajmljivanje broda NOAA može koštati naučnike između 20.000 i 100.000 dolara dnevno. GMSO planira da naplati manje od 10.000 dolara dnevno za većinu misija. Kompanija kaže da je blizu kupovine svoja prva tri plovila.
Miler se nada da će njegov poslovni model pomoći naučnicima da obavljaju posao koji im je potreban—posebno u regionima sa nedovoljno opsluživanjem kao što je azijsko-pacifički region—bez brige o tome da li će dobiti luksuznu jahtu prekrivenu „muljavim crvima, planktonom, mrtvom ribom [i] kitovom šljunkom.“ On opisuje vlasnike jahti koji doniraju vreme čamcima naučnicima kao „bolje nego ništa“ i kaže da to može pomoći da se obični ljudi zainteresuju za nauku i istraživanja.
Kristofer Volš, kapetan Arhimeda, kaže da on i njegova posada vole da učestvuju u naučnim inicijativama, posebno kada postoji obrazovna komponenta. „Zaista sam uzbuđen kada možemo da se krećemo u učionice – ne možete zamisliti entuzijazam koji deca pokazuju“, kaže Volš. „To mi daje mnogo nade za budućnost.“
