Veća je verovatnoća da će devojčice dobiti HIV od svojih majki tokom trudnoće ili porođaja nego dečaci, za koje je veća verovatnoća da će postići izlečenje ili remisiju, kažu istraživači u novoj studiji koja baca svetlo na polne razlike u imunološkom sistemu.
Procenjuje se da 1,3 miliona žena i devojčica koje žive sa HIV-om zatrudni svake godine, a stopa prenosa na dete tokom trudnoće, porođaja, porođaja ili dojenja – u odsustvu bilo kakve intervencije – kreće se od 15 do 45%, prema Svetskom zdravlju. Organizacija.
Vodeći istraživač Philip Goulder kaže da je studija identifikovala neke od ključnih mehanizama pomoću kojih se može postići trajna remisija HIV-a – mehanizmi koji su relevantni i za decu i za odrasle.
Goulder i kolege su procenili 284 novorođenčadi u Kvazulu-Natalu u Južnoj Africi, jednom od oblasti sa najvećom rasprostranjenošću HIV-a na svetu, koje su započele po rođenju kombinacijom lekova za HIV poznatu kao kombinovana antiretrovirusna terapija (cART), nakon što su bila izložena HIV tokom trudnoće.
„Otkrili smo da je prenošenje HIV-a na muške fetuse 50% manje uobičajeno nego na žene“, kaže Gulder, profesor imunologije na Odeljenju za pedijatriju Univerziteta u Oksfordu.
„Pogođeni muškarci imali su niže nivoe virusa u krvi i do danas, u ovoj studiji, identifikovana su četiri muška beba koja su postigla izlečenje/remisiju HIV-a – tj. održavali su nivoe HIV-a u krvi koji se ne mogu detektovati čak i bez terapije“, rekao je on. SciDev.Net.
Lečenje HIV-a je kategorisano kao „pravi lek“ u kome je virus potpuno iskorenjen iz tela i „funkcionalni lek“ ili „lečenje/remisija“, u kome se virus više ne može otkriti u krvi čak ni nakon što je lečenje prekinuto.
Goulder je rekao da je razlika između muške i ženske novorođenčadi verovatno posledica nižih nivoa aktiviranih CD4 T ćelija kod muških fetusa nego kod žena, što otežava virusu da uspostavi rezervoar i pruža barijeru protiv infekcije.
„Ako se slučajno virus prenese na muškarca, on se bori da opstane jer nema dovoljno aktiviranih CD4 T ćelija koje su dostupne za održavanje infekcije“, objašnjava on. „Mislimo da se ovo dešava ovde.
CD4 T ćelije su vrsta belih krvnih zrnaca koja pomažu telu da se bori protiv infekcija kao što je HIV. Oni su važan deo imunog sistema i na meti su HIV-a tokom infekcije. HIV se širi sporije sa manjim brojem CD4 T ćelija.
Studija objavljena prošlog meseca u časopisu Nature Medicine dodaje postojećem znanju o izlečenju/remisiji HIV-a i mogla bi biti relevantna za strategije lečenja ne samo za decu, već i za one koje ciljaju na svih 39 miliona ljudi koji žive sa HIV-om širom sveta, prema istraživačima.
„Ovo je revolucionarni rezultat u Južnoj Africi, gde skoro osam miliona ljudi živi sa HIV-om“, rekao je Nomonde Bengu, koautor studije u Regionalnoj bolnici Kraljica Nandi u Kvazulu-Natalu.
Studija koja je u toku počela je 2015. godine i obuhvata 30 beba godišnje sa 315 upisanih do danas.
„Ovo je na neki način najveća kohorta tog tipa širom sveta“, rekao je Bengu za SciDev.Net. „Mi proučavamo i pratimo ne samo decu koja žive sa HIV-om, već i njihove majke.
Pristup majci i detetu u vreme rođenja, kada se HIV može dijagnostikovati, omogućilo je istraživačima da prouče određeni virus koji je prenet – takozvani „virus osnivač“, kaže Bengu.
„Ovo je izuzetno dragocen resurs u razumevanju mehanizama izlečenja/remisije kod dece koja to kasnije postignu“, dodaje ona.
Istraživači, međutim, kažu da neka od muških beba još uvek imaju vrlo nizak nivo antitela na HIV u krvi.
„Dugoročne implikacije za decu su nepoznate“, priznaje Gulder. „Afričko dete koje je slično onima u našoj studiji ostalo je van terapije bez virusa koji se može otkriti u krvi do sada 15 godina, i moguće je da neka deca ostanu bez ART-a doživotno.
Nalazi se tačno uklapaju sa onim što se zna o HIV infekciji odraslih, prema istraživačima.
Oni dodaju da su mehanizmi pomoću kojih se može postići izlečenje/remisija kod HIV-a potencijalno svuda primenljivi na svih 39 miliona ljudi koji žive sa HIV-om. Broj dece koju su identifikovali da su postigla izlečenje/remisiju je mali i bilo bi važno preduzeti dalje studije, priznaju istraživači.
Ali kažu da je to korak napred u odnosu na prethodne studije koje su identifikovale samo jednu decu koja su postigla izlečenje/remisiju.
„Ovaj rad dodaje podsticaj i znanje naporima da se kontroliše HIV pomoću intervencija imunog sistema“, kaže Mark Koton, profesor emeritus na Odeljenju za pedijatriju i zdravlje dece na Univerzitetu Stelenboš u Južnoj Africi, koji nije učestvovao u istraživanju.
„Studija je otkrila jednu od složenosti — ženske bebe sklonije dobijanju HIV-a. Takođe pokazuje kako deca vredi proučavati u studijama uklanjanja/kontrole HIV-a.“
