Pionirska studija, predstavljena na 40. godišnjem sastanku ESHRE u Amsterdamu, otkrila je da izlaganje finim česticama (PM) pre uzimanja oocita (jaja) tokom vantelesne oplodnje (VTO) može smanjiti šanse za postizanje živog rođenja za skoro 40%.
Studija je analizirala izloženost PM 10 u dve nedelje koje su prethodile prikupljanju jajnih ćelija, otkrivši da su šanse za živo rođenje smanjene za 38% (OR 0,62, 95% CI 0,43–0,89, p=0,010) kada se uporedi najviši kvartil izloženosti (18,63 do 35,42 µg/m 3 ) do najnižeg kvartila (7,08 do 12,92 µg/m 3 ). Sažetak studije objavljen je u Human Reproduction.
Sprovedeno tokom osmogodišnjeg perioda u Pertu, Australija, istraživanje je analiziralo 3.659 zamrznutih transfera embriona od 1.836 pacijenata. Srednja starost žena bila je 34,5 godina u vreme uzimanja jajnih ćelija i 36,1 godina u vreme prenosa zamrznutog embriona.
Studija je ispitivala koncentracije zagađivača vazduha tokom četiri perioda izloženosti pre uzimanja oocita (24 sata, dve nedelje, četiri nedelje i tri meseca), sa modelima kreiranim da bi se uračunala ko-izloženost.
Povećanje izloženosti PM 2,5 u tri meseca pre uzimanja oocita je takođe povezano sa smanjenim izgledima za živorođenje, padom sa 0,90 (95% CI 0,70–1,15) u drugom kvartilu na 0,66 (95% CI 0,47–0,92) u četvrtom kvartilu. kvartil.
Važno je da je negativan uticaj zagađenja vazduha primećen uprkos odličnom ukupnom kvalitetu vazduha tokom perioda istraživanja, sa nivoima PM 10 i PM 2,5 koji su premašili smernice SZO za samo 0,4% odnosno 4,5% dana istraživanja.
Dr Sebastijan Leathersich, vodeći autor studije, objašnjava: „Ovo je prva studija koja je koristila cikluse prenosa zamrznutih embriona za odvojenu analizu efekata izloženosti zagađivačima tokom razvoja jajnih ćelija i oko vremena prenosa embriona i rane trudnoće. Stoga bismo mogli da procenimo da li zagađenje utiče na sama jajašca ili na rane faze trudnoće.“
„Naši rezultati otkrivaju negativnu linearnu povezanost između izloženosti česticama tokom dve nedelje i tri meseca pre sakupljanja jajnih ćelija i kasnije stope živog rađanja iz tih jajnih ćelija. Ova povezanost je nezavisna od kvaliteta vazduha u vreme prenosa zamrznutih embriona.
„Ovi nalazi ukazuju na to da zagađenje negativno utiče na kvalitet jajnih ćelija, a ne samo na ranu trudnoću, što je razlika koja ranije nije prijavljena.“
Zagađenje ambijentalnog (spoljnog) vazduha je jedan od najvećih ekoloških rizika po zdravlje i procenjuje se da izaziva preko 4 miliona prevremenih smrti godišnje širom sveta. Izloženost finim česticama je povezana sa nizom štetnih zdravstvenih stanja, uključujući kardiovaskularne i respiratorne bolesti.
U 2021. godini, 97% urbanog stanovništva EU bilo je izloženo koncentracijama PM 2,5 iznad godišnjih smjernica SZO (5 µg (mikrogram) /m 3 ). Iako epidemiološki podaci pokazuju jasnu korelaciju između zagađenja i lošijih reproduktivnih ishoda, mehanizmi ostaju nejasni.
Dr Leathersich objašnjava: „Klimatske promene i zagađenje ostaju najveća pretnja ljudskom zdravlju, a ljudska reprodukcija nije imuna na ovo. Čak i u delu sveta sa izuzetnim kvalitetom vazduha, gde vrlo malo dana prelazi međunarodno prihvaćene gornje granice za zagađenja, postoji jaka negativna korelacija između količine zagađenja vazduha i stope živog rađanja u ciklusima prenosa zamrznutih embriona Svođenje na minimum izloženosti zagađivačima mora biti ključni prioritet javnog zdravlja.
Profesor dr Anis Feki, izabrani predsedavajući ESHRE-a, komentariše: „Ova važna studija naglašava značajnu vezu između zagađenja vazduha i niže stope uspeha VTO-a, uz primetno smanjenje živorođene dece povezano sa većom izloženošću česticama pre uzimanja oocita. Ovi nalazi naglašavaju potrebu za stalnom pažnjom na faktore životne sredine u reproduktivnom zdravlju“.
Više informacija: Leathersich S.J, et al, Izloženost česticama (PM2,5 i PM10) pre sakupljanja oocita povezana je sa smanjenom stopom živog rađanja u narednim transferima zamrznutih embriona. Ljudska reprodukcija (2024).
Istražite dalje
