Predsednik Vladimir Putin je poslao jasnu poruku NATO-u: ne idite predaleko u pružanju vojne podrške Ukrajini, inače rizikujete sukob sa Rusijom koji bi mogao brzo da preraste u nuklearni.
Dok se rat u Ukrajini polako okreće u korist Moskve, Putin je izjavio da mu ne treba nuklearno oružje da bi postigao svoje ciljeve, ali je naglasio da Zapad ne sme pretpostavljati da ih Rusija nikada neće koristiti.
„Ne sme se tretirati na lagan, površan način“, rekao je Putin u junu, potvrđujući da ruska nuklearna doktrina poziva na upotrebu atomskog oružja ako primeti pretnju svom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Nuklearne poruke Moskve stižu dok saveznici iz NATO-a nastavljaju da podržavaju iscrpljene i nadjačane ukrajinske snage, najavljujući potencijalno najopasniju fazu u ratu.
Moskva je izvela vežbe sa svojim taktičkim nuklearnim oružjem na jugu Rusije i sa saveznicom Belorusijom, gde su neka oružja raspoređena prošle godine. Kremlj je ove vežbe opisao kao odgovor na zapadne planove o raspoređivanju NATO trupa u Ukrajinu i dozvoljavanju Kijevu da koristi oružje većeg dometa za ograničene udare na rusku teritoriju.
„Oslanjanje na nuklearne pretnje i signale je trajni trend u aktivnostima Rusije usred rata u Ukrajini“, izjavila je Heder Vilijams, viši saradnik u Vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.
Putin je više puta spominjao rusku nuklearnu moć kako bi obeshrabrio zapadnu intervenciju. Sjedinjene Države i NATO kritikovali su zveckanje nuklearnom sabljom, ali su rekli da nisu videli nikakve promene u nuklearnom držanju Rusije koje bi zahtevale odgovor.
Posle ranih neuspeha u Ukrajini, Putin je rekao da je Moskva spremna da upotrebi „sva sredstva“ da zaštiti rusku teritoriju, podgrevajući strah da bi mogao da se okrene taktičkom nuklearnom oružju kako bi zaustavio napredovanje Kijeva. Putin je kasnije ublažio svoju retoriku nakon što ukrajinska kontraofanziva 2023. nije postigla svoje ciljeve.
Usred nedavnih vojnih uspeha Rusije, Putin je rekao da Moskvi nije potrebno nuklearno oružje da bi pobedila u Ukrajini. Istovremeno, međutim, upozorio je da će udari Kijeva na rusko tlo oružjem većeg dometa koje isporučuje Zapad označiti veliku eskalaciju jer bi uključivali zapadne obaveštajne službe i vojno osoblje – što Zapad poriče.
„Predstavnici članica NATO-a, posebno u malim zemljama Evrope, treba da budu svesni sa čime se igraju“, rekao je Putin, dodajući da bi mogli pogrešiti da se oslone na zaštitu SAD ako ih Rusija udari. „Stalna eskalacija može dovesti do teških posledica“, rekao je on. „Ako te teške posledice dođu po Evropu, kako će se SAD ponašati s obzirom na naš paritet u strateškom naoružanju? Teško je reći. Da li žele globalni sukob?“
Putin je takođe izjavio da će Moskva početi da proizvodi rakete srednjeg dometa zabranjene sporazumom iz doba hladnog rata koji su Vašington i Moskva ukinuli 2019. godine. Kremlj nije hteo da kaže gde bi Moskva mogla da rasporedi novo oružje koje je zabranjeno sporazumom srednjeg dometa iz 1987. godine.
Putin je ostavio otvorena vrata za nastavak nuklearnih testova, koji su zabranjeni globalnim paktom koji je Rusija potpisala, ali je napomenuo da „za to još nema potrebe“.
Kremlj je dodatno zapretio sankcijama i vojnim odgovorima na zapadne planove. Ovo uključuje sajber napade, konvencionalne udare na zapadne trupe i napade na vojna čvorišta za snabdevanje Kijeva na teritoriji članica NATO-a.
