Ljudi sa dijabetesom koji se leče insulinom imaju više od 60 odsto povećan rizik da budu hospitalizovani zbog povreda koje uključuju traumu glave i vrata i opekotine, u poređenju sa opštom populacijom, prema novoj studiji australijskih istraživača.
Baker Heart and Diabetes Institute kaže da se visok rizik od povreda kod ljudi sa dijabetesom tipa 1 i onih sa dijabetesom tipa 2 lečenim insulinom može pripisati njihovoj verovatnoći hipoglikemijskog pada, kada nivo šećera u krvi padne opasno nizak; i slabiji vid i neuropatija, gde smanjeni zaštitni osećaj čini da pojedinci nisu svesni da su opečeni.
Slabost i gubitak mišićne snage kod osoba sa dijabetesom takođe su zabrinjavajuća pitanja koja zahtevaju razmatranje kada je u pitanju povreda, kažu stručnjaci Instituta Baker.
Nalazi, izloženi u časopisu Nega dijabetesa i predstavljeni na naučnim sesijama Američkog udruženja za dijabetes na Floridi ove nedelje od strane Berhanua Felekea, pružaju kritične informacije za osobe sa dijabetesom, zdravstvene radnike i kreatore politike.
Autori studije, predvođeni profesorima Jonathanom Shavom i Diannom Magliano, pozivaju na interventne programe koji bi razmotrili strategije prevencije padova i razvoj mišićne snage kod ljudi sa dijabetesom povezanim sa upotrebom insulina.
Studija takođe služi kao snažan podsetnik na nove i nadolazeće komplikacije dijabetesa. Iako su mnogi ljudi svesni tradicionalnih komplikacija dijabetesa kao što su bolesti oka, srca i bubrega, ova studija pojačava potrebu da se taj fokus proširi kako bi uključio nove probleme kao što su invalidnost i slabost.
Na osnovu podataka dobijenih iz šema dijabetesa i skupova podataka iz 2011-2017, studija je proučavala više od 117.000 ljudi sa dijabetesom i više od 3,4 miliona ljudi u opštoj populaciji koji su hospitalizovani zbog povrede.
Među nalazima, studija je otkrila:
Autor studije i kliničar za dijabetes, profesor Džonatan Šo kaže da se veruje da hipoglikemija doprinosi visokoj stopi padova, pri čemu se veruje da periferna neuropatija i lošiji vid zbog dijabetičke retinopatije takođe igraju ulogu.
Profesor Šo kaže da iako mnogi ljudi znaju da ‘hipos’ može da dovede do padova, nije dovoljno cenjeno da to dovodi do povećanog rizika od ozbiljne traume. Slično tome, možda nije široko poznato da je skoro svaki četvrti prijem opekotina bio povezan sa neuropatijom.
On kaže da su ljudi sa dijabetesom tipa 1, na primer, takođe izloženi većem riziku od povreda jer pokazuju nižu mineralnu gustinu kostiju u poređenju sa onima bez dijabetesa, dok druge studije pokazuju da je veća od šest puta veća verovatnoća da će doživeti prelom kuka nego opšta populacija.
Takođe zabrinjava to što se osobe sa dijabetesom suočavaju sa 2-3 puta većim rizikom od sarkopenije, stanja koje karakteriše smanjena mišićna masa i snaga.
„Potrebno nam je da ljudi sa dijabetesom, zdravstveni radnici i kreatori politike budu svesni da mišićna snaga, slabost i neuropatija treba da budu čvrsto na njihovom radaru pored kontrole glukoze u krvi i lošeg vida“, kaže profesor Šo.
„Ljudi sa dijabetesom na insulinu su u značajno većem riziku od povreda i ove informacije treba koristiti za podizanje svesti, planiranje strategija prevencije i pružanje odgovarajuće podrške i resursa.“
