Pojava kompjuterizovanog trgovanja i fintech platformi učinila je ulaganje u akcije lakšim i dostupnijim pojedincima širom sveta. To je dovelo do povećanja učešća na berzi u mnogim zemljama, uključujući Kinu.
Od 2000. do 2022. broj ljudi koji ulažu u akcije u Kini porastao je sa 29,3 miliona na neverovatnih 322,6 miliona. Kao rezultat ovog skoka investicija, fluktuacije na berzi mogu imati značajan uticaj na finansije brojnih pojedinaca i njihovih porodica.
Drastične promene u bogatstvu ili finansijskim poteškoćama koje proističu iz ovih berzanskih fluktuacija mogu potencijalno uticati i na mentalno i fizičko zdravlje investitora. U stvari, neki nedavni izveštaji su otkrili korelaciju između fluktuacija na berzi i specifičnih fizičkih i psiholoških problema.
Istraživači sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru, Univerziteta Jinan, Univerziteta u Pekingu i Univerziteta Sun Iat-sen nedavno su dodatno istražili ovu potencijalnu vezu, fokusirajući se na vezu između fluktuacija na berzi i poseta hitnoj pomoći u Kini u vezi sa stresom. Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Nature Mental Health, otkrili su trend koji je obeležen većim posetama hitnih odeljenja od strane pojedinaca koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem povezanim sa stresom tokom perioda nestabilnosti na berzi.
Da bi proučio vezu između kolebanja na berzi i poseta hitnoj pomoći u Kini, ovaj tim istraživača je statistički analizirao podatke prikupljene u najvećim bolnicama u Pekingu tokom tri godine, u periodu od 2009. do 2012. Ovi podaci, koji su bili specifični za hitne slučajeve posete sobama iz razloga potencijalno povezanih sa stresom, analiziran je u vezi sa trendovima na berzi u Kini tokom istog perioda.
„Koristeći evidenciju dnevnih poseta hitne pomoći iz tri najveće bolnice u Pekingu od 1. januara 2009. do 31. decembra 2012. godine, nalazimo da je smanjenje od jednog procentnog poena u dnevnim tržišnim prinosima (indeks rasta preduzeća) povezano sa 0,185 (P = 0,040, poverenje interval (CI) = 0,009 do 0,361, ili 0,7%) je povećao slučajeve kardiovaskularnih bolesti i 0,020 (P = 0,060, CI = 0 do −0,041, ili 2,5%) povećao slučajeve mentalnih poremećaja tog dana, Sijumit Agar,” Čen i njihove kolege pisali su u svom listu.
„Štaviše, povećanje dnevnog tržišnog prinosa od jednog procentnog poena (indeks preduzeća rasta) povezano je sa povećanjem od 0,035 (P = 0,007, CI = 0,010 do 0,059, ili 3,3%) u slučajevima zloupotrebe alkohola tog dana.
Sve u svemu, rezultati analiza koje su sproveli Agarval, Čen i njihove kolege sugerišu da su šokovi na berzi imali neposredne efekte na kardiovaskularne bolesti i poremećaje mentalnog zdravlja u periodu između 2009. hitnu pomoć za ove fizičke i mentalne probleme povezane sa stresom. Kako su podaci koje su koristili istraživači stari više od jedne decenije, oni su istakli potrebu za dodatnim studijama koristeći novije medicinske i finansijske podatke.
„Efekti na zdravlje su veoma nelinearni, trenutni i izraženiji za starije ljude i muškarce“, napisali su Agarval, Čen i njihove kolege.
„Nasuprot tome, bolesti koje su manje povezane sa psihološkim stresom (na primer, infekcije i parazitske bolesti) nisu značajno pogođene tržišnim fluktuacijama. Izračun pozadi koverte sugeriše da je smanjenje dnevnih prinosa na tržištu od deset procentnih poena povezano sa povećanjem nacionalnih medicinskih troškova u vezi sa uslugama hitne pomoći od približno 35 miliona RMB.“
Ova nedavna studija bi uskoro mogla da inspiriše dalja istraživanja koja ispituju zdravstvene troškove fluktuacija na berzi. U svom radu, istraživači nagoveštavaju i mogućnost sprovođenja dodatnih studija na ovu temu koristeći digitalne medicinske podatke prikupljene tokom pandemije COVID-19, kada je više pojedinaca pristupalo onlajn medicinskim uslugama umesto da posećuju zdravstvene ustanove.
