Meseci vrućih temperatura ponekad i preko 50 stepeni Celzijusa u delovima Indije ove godine – njen najgori toplotni talas u poslednjih deset godina – ostavili su stotine mrtvih ili bolesnih. Ali zvanični broj smrtnih slučajeva koji je naveden u vladinim izveštajima jedva da zagrebe površinu pravog puta i to utiče na buduće pripreme za slične vreline, prema stručnjacima za javno zdravlje.
Indija sada ima malo predaha od intenzivne vrućine i drugačijeg skupa ekstremnih vremenskih problema dok monsunska kiša pada na severoistok, ali je mesecima ekstremna vrućina uzela danak u velikim delovima zemlje, posebno u severnoj Indiji, gde vlada zvaničnici su prijavili najmanje 110 smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom.
Stručnjaci za javno zdravlje kažu da je pravi broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom verovatno u hiljadama, ali zato što toplota često nije navedena kao razlog u izvodu iz matične knjige umrlih, mnogi smrtni slučajevi usled toplote se ne računaju u zvaničnim podacima. Zabrinutost je, kažu, to što premalo brojanja smrtnih slučajeva znači da problem toplotnog talasa nije prioritet kao što bi trebalo da bude, a zvaničnici propuštaju načine da pripreme svoje stanovnike za vruće temperature.
Sve najtoplije godine u Indiji zabeležene su u poslednjoj deceniji. Studije stručnjaka za javno zdravlje otkrile su da je do 1.116 ljudi umrlo svake godine između 2008. i 2019. godine zbog vrućine.
Kao deo svog rada u javnom zdravstvu, Srinath Reddi, osnivač Fondacije za javno zdravlje Indije, savetovao je državne vlade o tome kako da uzmu u obzir toplotu prilikom evidentiranja smrti.
On je otkrio da je kao rezultat „nepotpunog izveštavanja, zakasnelog izveštavanja i pogrešne klasifikacije smrtnih slučajeva“, smrtni slučajevi povezani sa toplotom značajno podcenjeni širom zemlje. Uprkos nacionalnim smernicama za evidentiranje smrtnih slučajeva, mnogi lekari – posebno oni u prenatrpanim javnim bolnicama gde su resursi već napeti – to ne prate, rekao je on.
„Većina lekara samo beleži neposredan uzrok smrti, a pripisivanje ekološkim okidačima kao što je toplota se ne beleže“, rekao je Redi. To je zato što se smrt od toplote može klasifikovati kao posledica naprezanja ili bez naprezanja: naprezanje je kada osoba umre usled direktnog izlaganja visokim temperaturama, a nenaprezanje je kada mala deca, stariji ljudi ili ljudi sa već postojećim zdravstvenim stanjima ozbiljno obole ili ponekad umiru od vrućine, čak i u zatvorenom prostoru.
Toplotni talas je poslednja kap za drugu kategoriju ljudi“, rekao je Dileep Mavalankar, bivši šef indijskog instituta za javno zdravlje u Gandinagaru. „Većina ljudi koji umiru tokom toplotnih talasa pripada ovoj kategoriji, ali njihova smrt nije evidentirana kao povezana sa vrućinom.
Mavalankar se složio da je zvanični broj smrtnih slučajeva od toplote ove godine nedovoljan. On je rekao da je zabeleženo 40.000 slučajeva toplotnog udara, ali samo 110 smrtnih slučajeva. „Ovo je samo 0,3% od ukupnog broja zabeleženih slučajeva toplotnog udara, ali obično smrtni slučajevi usled toplote treba da budu 20 do 30% slučajeva toplotnog udara“, rekao je on.
„Moramo bolje da brojimo smrtne slučajeve“, rekao je Mavalankar. „Samo tako ćemo znati koliko su teške posledice velikih vrućina.
Planiranje buduće toplote
U svojoj bivšoj ulozi u Indijskom institutu za javno zdravlje u Gandhinagaru, Gudžarat, Mavalankar je bio ključan u razvoju prvog indijskog akcionog plana za toplotu za grad Ahmedabad 2013. godine, tri godine nakon što je više od 1.300 ljudi umrlo tamo tokom toplotnog talasa.
Plan toplote je uključivao mere kao što su povećanje pristupa zasjenjenim prostorima za radnike na otvorenom, pretvaranje relativno hladnih javnih zgrada u privremena skloništa za ljude bez domova ili pristupa električnoj energiji i osiguravanje da bolnice imaju adekvatne medicinske zalihe i osoblje tokom toplotnih talasa.
U godinama koje su usledile, Mavalankar i njegov tim proučavali su uticaj toplotnog plana tako što su brojali smrtne slučajeve u narednim vrućim letima. Zbog nedostatka podataka posebno o smrtnim slučajevima od toplote, tim je posmatrao smrtne slučajeve iz svih uzroka, koji se povećavaju tokom toplotnih talasa, i koristio je broj viška smrtnih slučajeva da bi utvrdio koliko je smrtnih slučajeva verovatno uzrokovano toplotom.
Oni procenjuju da je akcioni plan za toplotu pomogao da se broj smrtnih slučajeva tokom toplotnih talasa smanji i do 40%.
Posjedovanje tih podataka, iako nesavršenih, rekao je Mavalankar, omogućilo je gradu da se adekvatno pripremi za ekstremne vrućine i učini više od onoga što je funkcionisalo u budućnosti.
Ali on je rekao da nedostatak podataka na drugim mestima otežava repliciranje rezultata u Ahmedabadu na nacionalnom nivou.
„Neprijavljivanje ovih smrtnih slučajeva, deljenje podataka, je kao da indijsko meteorološko odeljenje ne deli vremenske podatke“, rekao je on. „Lako to možemo da uradimo širom zemlje, ali nismo odlučili da to uradimo.
Indijska vlada prikuplja podatke o smrtnim slučajevima uzrokovanim toplotom preko Nacionalnog centra za kontrolu bolesti ministarstva zdravlja koji se zatim dele sa Nacionalnom agencijom za upravljanje katastrofama. Agencija zatim deli podatke kao ukupnu državnu cifru za godinu, ali podela po državama nije javno dostupna.
Nacionalni biro za evidenciju zločina takođe prikuplja podatke o smrti u vezi sa toplotom kao deo njihovog obračuna smrti usled „prirodnih sila“ i objavljuje te brojke.
Ali postoje ogromna neslaganja. U 2020, poslednjoj godini sa javno dostupnim podacima o smrti od toplote iz oba zvanična izvora, biro za evidenciju kriminala zabeležio je 530 smrtnih slučajeva od toplotnog udara, ali je agencija za katastrofe prijavila samo četiri smrtna slučaja izazvana toplotom.
Asošiejted pres je kontaktirao portparola indijskog ministarstva zdravlja, NCDC i NDMA da prokomentariše neslaganje, ali nije dobio odgovor.
Dobijanje boljih podataka može odgovoriti na čitav niz pitanja o tome ko je najranjiviji i kako im najbolje pomoći, rekao je Bharghav Krishna, stručnjak za javno zdravlje i saradnik u istraživačkom centru za saradnju sa održivom budućnosti, „posebno u pogledu identifikovanja ko umire, gde umiru, šta rade kad umiru.“
Krišna smatra da podaci koji se trenutno prikupljaju, iako su neadekvatni, mogu barem doneti uvid kreatorima politike i istraživačima i naterati barem neke akcije ako se podele sa pravim ljudima.
Ali Malavankar je rekao da su pitanja prikupljanja podataka sistemskija i da to treba hitno rešiti.
„Nismo radili nacionalni popis od 2011. godine, nedostatak brojeva je naša nacionalna slabost“, rekao je on.
