Poslednje nevreme koje je zahvatilo Beograd izazvalo je poplave, pretvorivši ulice u bujice i jezera. Radomir Vujadin, v.d. direktora JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, govorio je za RTS o mogućim rešenjima ovog problema. Prema rečima stručnjaka, neophodna je izgradnja kišne kanalizacije širom Srbije, što bi koštalo milijarde evra.
Geografski, najkritičnija područja u Beogradu su Donji Dorćol, delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i Lazarevca, gde nije dovoljno izgrađena atmosferska kanalizacija za prihvatanje i odvođenje padavina. Vujadin navodi da je locirano 55 kritičnih tačaka u Beogradu, a glavni uzrok problema je višedecenijsko neplansko širenje grada.
Vujadin je istakao da je kanalizaciona mreža projektovana na bazi dvogodišnjeg proseka padavina. Prvi dan nevremena doneo je 68 litara kiše po kvadratnom metru za nekoliko sati, dok je prosečna mesečna količina padavina u Srbiji između 40 i 70 litara.
Govoreći o rešenjima, Vujadin je naveo da bi deo problema na Autokomandi mogao biti rešen ugradnjom dva taložnika koja bi smanjila prvi udar velike količine vode. Problem je privremeno rešen i na Ibarskoj magistrali u Žarkovu.
Vujadin je naglasio da je za rešavanje problema svih kritičnih tačaka potrebno vreme i zajednički rad svih aktera. Dok JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ održava i unapređuje sistem, izgradnju nove mreže radi Grad Beograd preko Direkcije za građevinsko zemljište.
Dragan Miković, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, istakao je da građani često ne shvataju ozbiljno upozorenja na nevreme, što može dovesti do ugrožavanja bezbednosti.
Poplavljene ulice i bujice će biti uobičajene svakog leta ako se ne prilagodi infrastruktura klimatskim promenama. Aleksandar Đukić, vanredni profesor na Građevinskom fakultetu, naglasio je da su jake kiše preko kapaciteta izgrađene kanalizacije i da trenutni sistemi nemaju kontrolu tokom padavina.
Prema Đukiću, procene od pre desetak godina ukazivale su na trošak od oko 1,5 milijardi evra za izgradnju kišne kanalizacije u celoj Srbiji, ali bi danas taj trošak bio veći zbog inflacije i promena klimatskih obrazaca.
Profesor Aleksandar Anđelković sa Šumarskog fakulteta predložio je ugradnju retenzija ispod ulica kao privremeno rešenje za prihvatanje vode. Redovno čišćenje slivnika, kojih u Beogradu ima oko 33.000, može ublažiti štetu, ali trajno rešenje zahteva znanje, novac i vreme.
